Просечна јулска зарада у Србији је, по подацима Републичког завода за статистику, била 73.114 динара.
Будући да просечна месечна зарада представља слику свих исплаћених зарада у току једног месеца и израчунава се на основу износа свих обрачунатих зарада и укупног броја запослених, јасно је да се примања у Србији веома разликују. За многе је тај просечни износ недостижан, а за неке је то тек део месечних примања.
Више од просека у јулу су зарадили запослени у предузећима – 78.034 динара и они који раде у јавном сектору – 76.123 динара. Запослени ван јавног сектора зарадили су мање од просечног износа – 71.864 динара, а најмање су биле зараде предузетника и запослених код њих – 37.386 динара. Њихове плате су чак биле знатно мање и од износа медијалне зараде, коју зарађује око половине укупно запослених у Србији. У јулу је медијална зарада била 56.000 динара, тако да је просечна зарада предузетника и запослених код њих од ње била мања 18.614 динара.
Када се посматра просечна нето зарада у 19 делатности, за које РЗС објављује податке, у јулу је у седам била виша од републичког просека, а у 12 мања. Између највише и најниже јулске просечне зараде по делатностима разлика је велика и износи чак 137.097 динара, односно нешто мање од две просечне месечне плате. Када се просечне зараде посматрају кроз призму медијалне, у две делатности износ је био нижи.
Просечна зарада у јулу је у три делатности прескочила износ од 100.000 динара. Највише су, у просеку, зарадили запослени у делатности информисања и комуникације – 182.130 динара, а потом у финансијским делатностима и делатности осигурања – 109.960 динара, те области рударства – 101.950 динара. Најмање јулске просечне зараде исплаћене су у делатности услуге смештаја и исхране – 45.033 динара, а ова делатност је и једина у којој су тог месеца просечне плате биле мање од 50.000 динара.
