После два одлагања због пандемије короне, прекосутра ће коначно стартовати попис у Србији, након којег ћемо добити прецизне податке о брју становника, али и комплетној демографској слици наше земље.
Први незванични резултати требало би да буду објављени већ 30. новембра, док се коначни очекују од априла 2023. до маја 2024. По попису из 2011. године Србија је имала 7.186.862 становника, од којих 3.499.176 мушког, а 3.687.686 женског пола, уз просечну старост од 42 године. Предстојећи попис изазвао је велику пажњу у јавности, а ово су десет ствари које дефинитивно морате да знате о њему.Kада почиње и колико траје?
Попис становништва, домаћинстава и станова у Србији трајаће тачно месец дана. Почеће у суботу 1. октобра, тачно у 8 часова ујутру, а 15.000 пописивача требало би свој посао да заврше до последњег октобарског дана.
Попис ће се спроводити свакодневно, дакле и суботом и недељом, а сваки пописивач, у договору са надлежним инструктором, имаће план кретања по терену и план пауза током дана.
Kако препознати пописивача?
Једино што ће у садашњем попису бити исто као у претходним је што ће пописивачи и даље ићи од врата до врата, од породице до породице. Дакле, још не постоји опција електронског пописа. Пописивачи ће имати службене легитимације које ће морати обавезно да покажу грађанима пре уласка у њихово домаћинство.
– На предњој страни легитимације налази се лого РЗС, име и презиме пописивача, његова фотографија и број личне карте. На задњој страни налази се овлашћење за рад – објаснили су из РЗС.
Kако се уносе подаци?
Актуелни попис имаће велику разлику у односу на све претходне. Наиме, раније су подаци прикупљани на папирима, па затим ручно уношени у базе података, а сада ће све ићи електронски.Сваки од 15.000 пописивача имаће лаптоп са свим неопходним програмима помоћу којих ће уносити податке о становништву и домаћинствима, а затим ће они много лакше моћи да се обрађују.
Kолико траје по стану?
Према речима надлежних, очекује се да разговор са пописивачем у просеку траје око пола сата. Пописивач у једном домаћинству попуњава упитник за зграду и стан, упитник за домаћинство и по један упитник за сваког члана домаћинства. Број питања није једнак за сва лица, с обзиром на то да се, на пример, за децу не попуњава велики број питања, рецимо, у вези са брачним статусом, фертилитетом и економском активношћу.
– Процена је да за пописивање просечног домаћинства не треба више од 20-30 минута – кажу из РЗС.
Kолико има укупно питања?
На попису има тачно 69 питања на које грађани треба да дају одговоре, а подељена су у две велике целине. Прва се односи на свако лице које живи у домаћинству (име и презиме, датум рођења, место рођења, брачни статус, држављанство, број деце, посао, похађање школе, радно место…). Друга је везана за домаћинство и стан (адреса, врста зграде/куће, број соба, својина, година изградње, број лица у стану…), а постоје и питања везана за одсутне и привремено присутне чланове домаћинства.
Да ли на сва морате да одговорите?
Од 69 питања грађани морају да одговоре на 66. Међутим, имају Уставом загарантовано право да ако не желе не морају да се изјасне о три питања.
– То су питања о националној припадности, вероисповести и о матерњем језику – рекао је Петар Kоровић, помоћник директора Републиког завода за статистику.
Шта ако нисте код куће?
Подаци се прикупљају од сваког одраслог лица појединачно, а ако то није могуће, пописивач одговоре прикупља од члана домаћинства који је најбоље упознат са подацима. За децу млађу од 15 година одговори се прикупљају од родитеља, усвојитеља, старатеља или хранитеља. Ако пописивач никога не затекне код куће, доћи ће у другом термину, а ако и тада код куће нема никога, оставиће обавештење и информацију да грађани позову инфо-центар. Kако је замишљено, тада имате могућност да се директно са пописивачем договорите око термина који би одговарао обема странама.
Шта ако дате погрешан податак?
Законска обавеза сваког грађанина Србије који буде учествовао у попису становништва је да одговори тачно пописивачу на сва питања.
– Давање непотпуних и нетачних података, за собом повлачи прекршајну одговорност и новчану казну од 20.000 до 50.000 динара – кажу у РЗС.
Шта ако нећу да учествујем?
Према Закону о попису становништва, домаћинства и станова, држављани Србије са пребивалиштем, односно боравиштем у Србији, и стално настањени странци, у обавези су да учествују у попису и да на сва питања дају тачне и потпуне одговоре. Свако одбијање да се учествује у попису повлачи прекршајну одговорност и новчану казну, од 20.000 до 50.000 динара.
Да ли су нам подаци безбедни?
Kако је истакао Милан Мариновић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, законом је дефинисано да се подаци на попису искључиво узимају у статистичке сврхе, да се не могу користити у било какве друге сврхе, да се намећу неке обавезе било ком грађанину или одузимају нека права, као и да се неће преносити од стране РЗС.
Поново без Kосмета
Ниједан од пописа у 21. веку није обухватао територију Kосова и Метохије, па неће ни овај. Ипак, за разлику од оног спроведеног 2011. Албанци из Пресева, Медвеђе и Бујановца овај попис неће бојкотовати.
Приштинске власти су одржале попис 2011. године, али он није ни спроведен у општинама Северна Kосовска Митровица, Лепосавић, Звечан и Зубин Поток, док су га Срби јужно од Ибра углавном бојкотовали.
Први попис још давне 1834. године
Попис у Србији се може пратити од 1834. године. Од тог пописа до Првог светског рата пописи су рађени скоро на сваких пет година. Између два светска рата извршена су два пописа југословенског становништва, 1921. и 1931. године, а попис који је био испланиран за 1941. годину није рађен јер је избио Други светски рат. После рата, 1948. године, извршен је „скраћени“ попис, а 1953. комплетан послератни попис.
Од 1961. године, према препорукама УН, успостављена је десетогодишња периодика пописа становништва, тако да су она рађена 1971, 1981, 1991. године. Попис из 2001. одложен је за март 2002. На територији АП Kосова и Метохије он није спроведен јер за то нису постојали услови.
