Kада нешто много платимо, кажемо да нас је коштало као Светог Петра кајгана. Ово је једна од оних изрека које често чујемо и изговоримо, а да заправо нисмо ни сигурни зашто се баш тако каже.
Постоји неколико анегдота како је настао овај израз, који и дан данас употребљавамо да бисмо означили нешто као веома скупо или када хоћемо да кажемо да смо за нешто платили високу цену.
Народна прича – Скупа кајгана светог Петра – коју је забележио Јова Јовановић Змај, открива зашто и данас користимо овај израз када нешто много платимо. Једно од тумачења полази од претпоставке да се ради о кајгани која је скупо коштала светог Петра.
У његовој песми под насловом Скупа кајгана светог Петра говори се о томе како су Исус Христос и апостол Петар ходили по свету да кушају људе. Уз то, „Христос куша још и Петра свог”. Једне вечери заноћили су у колиби убоге удовице Рајке, која је имала нејаке деце. Она их лепо дочека и понуси им кајгану за вечеру. Христос то одбије и оде на сламу да спава, упозоривши свог Петра: „Не заложи вечерице њене, вечерице деци зготовљене”. Петар коме је било доста гладовања, не послуша Исуса, дохвати се кајгане, али се она у истом часу окамени тако да је није могао јести.
Следећег јутра Исус изрекне Петру тешку покору: „Ја ћу даље, ти остани овђе. Окрст проси, па јој ђецу храни, док се вратим да их здраве нађем.”
И тако је свети Петар ходао од куће до куће просећи и хранећи децу сироте Рајке. А кад се Исус врати и упита: „Је л’ све добро, па да те опраштам?”, Петар му, сатрвен и изможден, одговори: „Све је добро, милом теби хвала! Ал’ кајгана скупо ме је стала.”
По другој верзији ове приче, свети Петар је добио велике батине од неког домаћина, у чијој је кући заноћио заједно с Христом, зато што је, не питајући га, спремио и појео кајгану. Тако га је та кајгана опет скупо стајала.
Народ је препричавао анегдоту, Јова Јовановић Змај је записао и тако се данас често користи али без знања каква је то кајгана па је тако скупа и зашто се везује за светог Петра.
