Божић је један од највећих верских празника, а традиција обележавања пуна је лепих обичаја којих се многи у Србији придржавају. Међутим, када Божић прође, често смо сведоци тужних слика: бадњаци леже бачени по граду, углавном крај контејнера и канти за ђубре. Чак и они који „одложе“ бадњак где треба, не раде то по начелима православља
Шта треба урадити са бадњаком после Божића најчешће је питање које се поставља ових дана. Сваке године их виђамо бачене поред контејнера, вероватно не због лењости и немара, већ зато што нико не жели да његов бадњак заврши у ђубрету.
Бадњак треба запалити и оставити да изгори у шпорету у кући. Ватра која се појављује када се Бадњак спаљује доноси плодност и помаже свим укућанима, али је не треба распиривати дувањем, већ пустити да сама пламти.
Такође, требало би сачувати мало пепела од бадњака који се сагорео и чувати у посебном месту у кући, па зато Бадњак треба запалити у чистој пећи.
У многим местима верује се да је пепео од Бадњака изузетно лековит, па се пије помешан са водом против главобоље.
Оставите га у природи
За све оне који немању горионике, пећи или котлове како православље налаже, Бадњак би требало оставити негде у природи, али је врло битно на који начин то радите.
Не би га требало остављати са оним додацима са којим се продаје у супермаркетима. Дакле, скините кесицу са житом, мали џак и све остале иначе сувишне додатке, и затим саме гране и лишће оставите у шуми или у парку. Остављати га са непотребним додацима представља велико богохуљење.
Немојте их остављати на бетону, два корака од контејнера, већ задените, на пример, за неко дрво.
Бадњак симболише храст који су пастири донели у витлејемску пећину где је рођен Исус и које је праведни Јосиф заложио да угреје хладну пећину. Варнице које су полетеле у небо су најавиле посебан догађај. Такође, бадњак је најава Часног крста Христовог.
