801
Радници и намештеници, трговци и занатлије, учитељи и професори, ученици и омладинци уопште – чланови УСАОС-а, АФЖ, синдиката, фронта – заједно са представницима народне армије и народне власти, изабрали су одбор за доградњу Дома културе. Председник одбора је Љубиша Швабић, секретар Живадин Симић и благајник Милан Шишковић.
Први радови започели су 25 августа од стране омладинаца и радника фабрике „Јасеница“. Радило се на раскрчивању и расчишћавању грађевине коју су Немци и Италијани били претворили у шталу за коње и мазге.
Одбр је, ослањајући се на реалне могућности поставио задатак да најпре оспособи дворану са позорницом за приредбе, свлачионицу за глумце, хол са гардеробом и бифеом и стан за домара. Како је позорница била плитко озидана то је најпре извршено продубљивање на 10 метара рушењем једног зида и дозиђивањем др угог.
Ударништво у добровољном раду – давањем добровољних прилога, главна је карактеристика рада на довршењу дома. Омладинци „Јасенице“ под руководством Драгана и Миодрага Живковића, завредили су да буду први споменути због свог ударничког рада. Група из УСАОС-а састављена у главном од средњошколске омладине предвођена Вељом Михајловићем по свом ангажовању је одмах иза радничке омладине. Овим ударничким групама помагали су и припадници народне милиције и Артиљериска бригада ЈА. Обраду грађе урадио је колектив радионице механичке обраде „Јасенице“ (Борислав и Радован Мијатовић, Милован Луковић, Живота Спасојевић, Живота Карић и многи други). Из града ту су Кајица Лазар, Стојан Марковић…
Монументална улазна храстова врата су дело Милета Ђорђевић и Јована Добријевића… Остала врата и оквир позорнице израдили су браћа Милован и Радован Лукић са својим помоћницима.
Превоз материјала из Београда и других градова које је обезбеђивао Младен Матић успешно је реализовало транспортно оделење предузећа „Јасеница“ Петроније Белић и Света Првуловић.
Електричне инсталације израдили су Миодраг Стефановић, Гојко Павловић и Сретеновића су под руководством Бошка Ристића.
Каменоресци из Паланке ставили су на располагање алат за глачање вештачког камена.
На изради позорнице сарађивали су Живомир Стаменковић, Света Радић, Никола Торбица, Никола Кабадајић, Милутин Сенчић, Јован Симић и Мирко Стефановић као стручни инжињер.
Лимарске радове извели су Д. Маркићевић и Богомир Недовић
Листа ударника је много већа од наведене и штета је што се незнају њихова имена. У изградњи Дома остварено је око 2600 добровољних радних часова.
Почело се у августу 1945. године с много добре воље и убеђења у успех а јуна 1946. завршен је Дом културе.
На свечаном отварању овог културног здања учествовао је и првак драме Народног позоришта из Београда Раша Плаовић који је говорио „Песму о соколу“. Био је присутан и Милан Ђоковић књижевник и директор драме Народног позоришта.
Част да буде премијерно изведена 17 јуна 1946. године, на новој сцени у новоизграђеном Дому културе припала је Нушићевој „Госпођи министарки“ у извођењу паланачких аматера.
У новом Дому културе своје место поред позоришта добили су: „Абрашевић“са музичком, фолклорном и хорском секцијом, те и „Музичка шола“. Руковођење Домом културе дато је Среском синдикалном већу Паланке.
Назив „Дом културе“ постојаће до преименовања ове институције у Раднички универзитет „Љубица Ивошевић – Димитров“.
Многе друге појединости из богатог културног живота позоришта налазе се записане у у књигама под именом „Позориште малог града“ аутора Томе Митровића.
