Уговор о доживотном издржавању представља начин да се старије особе слабог здравља или особе које немају некога ко ће о њима бринути у старости обезбеде егзистенцију и адекватну негу, пише Бизнис.рс.
При састављању уговора одређују се обавезе како даваоца тако и примаоца доживотног издржавања.
“Прималац издржавања се уговором о доживотном издржавању обавезује да на даваоца издржавања након смрти у својину пренесе тачно одређене ствари или друга права. Примера ради, није могуће у уговору навести да прималац издржавања даваоцу оставља све непокретности које поседује или сав новац. Али је могуће навести тачно одређени стан, кућу, плац (навођењем свих идентификационих података непокретности) или тачно одређену суму новца, која се налази на тачно одређеном рачуну и слично”, објашњава адвокат Алекса Совтић.
Додатно овим уговором могу бити обухваћене само оне ствари или права која постоје у тренутку закључења уговора, а не и будуће ствари.
Саговорник наглашава да се уговор закључује у форми јавнобележничке потврђене исправе и да имовина обухваћена овим уговором не улази у заоставштину примаоца издржавања, о чему је јавни бележник дужан да упозори уговорне стране пре закључења уговора. Дакле, ствари, непокретности, односно права прецизирана у овом уговору не чине заоставштину, и наследници примаоца издржавања на њима не полажу никаква права.
Давалац издржавања са друге стране преузима обавезу на себе да се брине о примаоцу издржавања до краја његовог живота, да га издржава и да га после смрти сахрани – при чему околност колико ће прималац издржавања бити у животу мора да буде неизвесна.
Kада наступи смрт, чињеница да давалац издржавања није имао трошкове који би могли бити у сразмери са оним добрима које је стекао, не утичу на пуноважност овог уговора.
Раскид уговора
Адвокат Алекса Совтић истиче да је пре свега потребно направити разлику између раскида уговора који је пуноважно закључен од случајева када је уговор рушљив или када је ништаван.
Kао и сваки уговор, он се може раскинути у свако доба уз споразум обе уговорне стране под условом да није у потпуности извршен.
“Уговор о доживотном издржавању може бити раскинут и једнострано на захтев једне од уговорних страна. На пример, ако су се међусобни односи између примаоца и даваоца издржавања пореметили до те мере да су постали неподношљиви. У овом случају једна уговорна страна може да се обрати суду и да тражи раскид уговора. Уколико дође до тога, прималац је дужан да даваоцу пружи адекватну накнаду за сва примљена давања и услуге”, наводи Совтић.
Шта се све по Закону сматра издржавањем?
Издржавање обухвата обезбеђивање становања, хране, одеће, обуће, негу у болести и старости. Такође, у ту категорију улазе и трошкови лечења, као и давања за свакодневне уобичајене потребе.
Наш саговорник објашњава да се уговор може раскинути и у случају да су се околности толико промениле да је пружање издржавања постало знатно отежано. У овом случају такође суд раскида уговор на захтев једне или друге уговорне стране. То се дешава, на пример, ако давалац издржавања остане без посла, па не може више финансијски да помаже и издржава примаоца издржавања, или се одсели из земље па више није у могућности да се стара о примаоцу.
Уговор о доживотном издржавању раскида се и у случају да даваоц издржавања умре пре примаоца издржавања, а његов брачни друг или потомци не желе да прихвате обавезу издржавања.
“Уколико потомци или брачни друг даваоца издржавања траже раскид по овом основу, онда они немају право да траже накнаду за раније дато издржавање. Једини изузетак од овог правила постоји у случају да потомци односно брачни партнер преминулог даваоца издржавања нису у могућности да наставе са обавезом издржавања – када би могли да имају право на накнаду за раније дато издржавање”, наглашава Совтић.
Он додаје да посебну пажњу треба обратити на случајеве ништавости овог уговора.
Уговор је ништав у случају у коме је давалац издржавања физичко или правно лице које се у оквиру свог занимања, односно делатности, стара о примаоцу издржавања као што је то на пример медицинско особље, а да пре закључења уговора о доживотном издржавању није добијена сагласност центра за социјални рад.
“Рушљив је уговор о доживотном издржавању у вези са којим није постојала неизвесност у погледу тренутка смрти примаоца издржавања. Зато, уколико је услед неке тешке болести примаоца издржавања или услед његове дубоке старости било извесно да ће он убрзо након закључења уговора преминути, такав уговор би могао да буде рушљив и може се поништавати”, закључује адвокат Алекса Совтић, из Пападакис Цабаркапа Лаw Оффице.
Рушљиви уговори услед извесних недостатака могу бити поништени законом у одређеном року, на захтев оних лица која су у том случају оштећена. Kада се у једном стекну разлози који воде до рушљивости уговора о доживотном издржавању, за поништење таквог уговора је овлашћена само она страна у чију корист је установљена рушљивост.
Бизнис.рс
