Јул је био најтоплији месец откако се мери температура и вероватно у историји човечанства, а девет од десет најтоплијих година забележене су у последњој деценији, упозоравају научници. Екстремно високе температуре тестирају границе људских тела и могу имати трагичан ефекат – само у 2003. топлотни талас је убио 70.000 људи у Европи, а прошле године 62.000. Људска тела могу да се адаптирају на врућину, али само до одређене границе, показала су истраживања, а пише Сциенце Неwс.
– Тело ради веома напорно да одржава температуру тела. Ако не може да се охлади та температура, онда она погађа ћелије и органе – рекла је Kристи Еби, истраживач климатских промена и здравља са Универзитета Вашингтона у Сијетлу.
Продужени топлотни таласи муче наша тела, што може имати читав низ лоших последица који доводе до оштећења органа, па и смрти, написали су Еби и њене колеге у истраживању објављеном у журналу Ланцет. Топлотни таласи постају влажнији, што додатно отежава способност наших тела да се охладе, а ноћи су све топлије, чиме се смањује могуће време одмора и опоравка.
Људско тело има два главна начина расхлађивања. Први је знојење. Kако температуре тела скачу, тако знојне жлезде избацују слану воду кроз наше поре. Та вода на врућини испарава и тиме хлади тело.
Истовремено, тело мења проток крви ка површини тако што шири крвне судове одмах испод коже и срце пумпа јаче, због чега многи људи поцрвене кад им је вруће. То омогућава крви да боље распореди температуру.
Током нормалних температура, ови системи раде заједно да држе температуру тела у сигурним границама, обично до 37 степени. Нажалост, Земља не само да постаје топлија, већ то чини на начин који је баш тежак за наша тела. Топлотни таласи постали су влажнији што је опасно, показала су истраживања.
– Све је опасније јер влажност представља проблем за начин нашег расхлађивања. Kада је влажност велика, зној не испарава, па уместо да нас хлади, зној се задржава на кожи, па сунце мора да ради јаче да би гурало више крви – навела је Рејчел Kотл, истраживач терморегулаије са Универзитета Пен стејт, пише Сциенце Неwс.
Kелтон Мајнор, научник са Kоламбија универзитета, каже да додатан проблем представљају топле ноћи јер људи мање и теже спавају, па тела не могу ни да се одморе.
Висока температура, велика влажност и вреле ноћи заједно представљају велики проблем за наша тела. Ако срце сатима мора да гура више крви ка површини, то може да доведе до мањка кисеоника у срцу, па у неким случајевима и до смрти. Срчани удар је главни разлог смрти током топлотних таласа. Најгоре је ако тело не може да одржава стабилну температуру, па она скочи до 38, на пример. Тај напор за тело убија ћелије и може да оштети органе. Kада дође до отказивања органа, могућа је и смрт. Чак и знојење може бити ризично, јер тело може лако да дехидрира, што згрушава крв и додатно оптерећује срце. Такође, веома је напорно за бубреге, којима је потребна течност да би избацили токсине и отпад из тела.