Uvek je slično bilo, sa manjim ili većim odstupanjima. Razrezati sebi stepenice ka željenom uspehu, a isti ne potvrditi u sopstvenom ataru, s železnim uverenjem da o onome što se peva i zbiva proizilazi, ne kao samostalni zbirni skup emocija, nego kao htenje da se čovek, i dalje samo sa malim slovom, izbori za sopstvenu slobodu, koja nije samo telesnog karaktera, nego i duhovno- intelektualnog, a pogotovo misaonog, ali uglavnom utihnulog karaktera.
I tako… Six Pack je rešio da svojih 29 godina opstanka na ovim prostorima izdeli sa svojim sugradjanim i gostima njihovim uoči samog dočeka Nove godine, a sve bi to bilo onako ušuškano i popraćeno sa medijskom ekspoziturom lokalnog karaktera, da nije jednog gesta pred kojima kapa ići dole mora. Naime, bend je odlučio da bude predgrupa samom sebi i to na jedan više no šmekerski način. Par sati pre zakazanog nastupa u Punk Rock Cafeu, Miki i bend obradovali su mališane sa par numera prikladnih za laganu dečju naobrazbu u smislu uspostavljanja interakcije sa najmladjim našim sugradjanima. I paketići su bili deo tog malenog hepeninga. Odnos sa najmladjim članovima društva gradi se od njihovog prohodavanja do prvih izgovorenih slogova. Posle je manje više kasno.
U svom ostarelom muzičkom bitisanju mogu se prisetiti raznoraznih nastupa bendova, što domaćih, što inostranih, gde su sećanja uglavnom izbledela kod onog svaštarenja i tezgarenja gde sam bio prisutan više reda radi, da ne kažem zbog čistog stava da se ode na neki koncert, tek da se ubije vreme. Onda oni samozvani veliki bendovi, kao odrade neku tezgu, svi odu zadovoljni, i to je to… Nema medjusobne interakcije, a personifikacija uzajmnog uvažavanja je ključ koji otvara sva vrata. Možda ne odmah, ali na dugoročne staze je i te kako učinkovito. Uostalom, kao i sve u životu.
Prosečnog slušaoca, odnosno posetioca bilo koga koncerta, lako možete prevariti nastupom na sceni, bićete odgledani i kobajagi sa primetnom dozom pažnje i otpevušeni, aplaudiraće se izvodjačima koji su imali neke ranije muzičke zasluge i slično, no kada su klinci u pitanju, prevara je nemoguća misija u bilo kojem obliku. Maleni žar u okicama i čudjenje u kakvom se okruženju našlo, te prvi taktovi neke muzike sa tamo neke scene, ostavljaju trag u deci koji će trajati. Naravno
da će onaj pravi koncert Six Packa biti uvek samo jedan u nizu, ali nastup sa malenim devojčicama i dečacima biće upamćen. Pamtiće ga svi, članovi benda, deca i njihovi roditelji, odnosno svi oni koji su doveli mališane da im se uruče pokloni za novonastupajuću godinu. Ipak, najmanje su tu bitni poklončići, bitan je gest, odnosno čin nekoga ko pruža otvorenu ruku za neku buduću saradnju, neki drugačiji zov ljubavi i nadahnuća za sve one dane u kojima isti tek treba da svojim nožicama kroče.
Naravno da je Six Pack ozbiljan bend da bi bilo šta prepustio slučaju, lako je bilo uočljivo da su se poprilično spremali za dvadesetominutnu najmladju žurku, primetna je bila trema da im nije svejedno kako će mališani odreagovati. Počev od izbora numera, do jačine muzike koju su prezentovali na žurkici. Ovo je samo jedna mala storija o velikom bendu, pre svega u smislu ljudskosti, koji je izabrao da sam sebi bude predgrupa na zakazanom subotnjem koncertu. Onaj pravi, za bivšu decu i one koji se tako osećaju, mnogo je lakše odsviran, nego onaj za matine koji je bio zahtevniji.
Da, da se ne smetne s uma, ta subota bila je Tri u jedan. Matine, godišnjica benda i godišnjica Punk Rock Cafea. Sva tri jubileja obeležena su te poslednje subote u Staroj godini. Svima želim sve najbolje u 2024. godini, sa iskrenom željom da malena žurkica preraste u jedan krupan i ozbiljan dogadjaj, te da sledeće godine u ovo doba, pored opisanog benda, uzme učešće još neki muzički sastav. Sa malo dobre volje i još manje novca, mnogo toga se može učiniti. Novac se potroši, no sećanje uvek ostaje. Da posluži zdravlje, sve ostalo će samo po sebi stići, vidimo se dogodine na istom mestu.
Miodrag Marković
