Пензионери су категорија становништва која је посебно интересантна банкама. Све оне имају специјализоване понуде за њих, популарно назване сениор, евергрин кредите, оне за најбоље године и слично.
Банке сада допуњују овај сегмент зајмова и додатним специјализованим понудама. Нуде и посебне „зелене” кредите за пензионере, оне за енергетску ефикасност. Уз „помоћ” кредита банке најстарији могу да замене прозоре и врата, изолују зидове, купе опрему за грејање, топлотне пумпе, соларне панеле… Специфичност ове врсте зајмова је што новац не иде њима на руке, већ се исплаћује на рачун добављача према предрачуну, а пензионери преузимају опрему или материјал.
Најстарији у оваквим случајевима могу да рачунају и на поврат новца од чак петине узетог кредита, јер банке овакве аранжмане раде у сарадњи с међународним финансијским институцијама које финансирају „зелене” пројекте код нас.
Зашто су се банке последњих година више окренуле пензионерима него што је то био случај раније? Па зато што их у овдашњој популацији има пуно и зато што су то углавном платежно способни грађани. С актуелном исплатом пензија за јануар, која је почела ових дана, и с којим стиже повећање од 14,8 процената, просечна пензија ће износити 390 евра.
Јесте да је инфлација последњих година била позамашна, али држава је повећавала примања најстаријих, па су оне, према речима министра финансија, у последње две године кумулативно повећане за 56,1 проценат. С просечним примањима од 204 евра месечно, пре 12 година ова категорија грађана била је, у смислу отплате кредита, много ризичнија за банке.
Ризик да наши најстарији суграђани не врате кредит постоји и даље, али не због висине њихових пензија, већ због година живота. Све банке су тај проблем решиле тако што су ти кредити покривени животним осигурањем.
Новина је да су све банке тај трошак формално преузеле на себе, тј. оне га пензионерима не наплаћују, бар званично. Али тај трошак улази у цену зајма, што се види и по камати коју најстарији морају да плате, а која је за неколико процентних поена виша него код становништва које је још у радном односу.
ПРОСЕЧНА КАМАТА НА ЗАЈМОВЕ ОКО 14 ПРОЦЕНАТА
Готовински динарски кредит најстарији могу да добију по камати од 14,5 па до 17 процената номинално, док с пратећим трошковима, као што су одржавање текућег рачуна, ефективна камата иде и до 19 процената годишње. Поређења ради, просечна камата на готовинске зајмове је око 14 процената.
И за пензионере, у погледу рока отплате кредита, важе општи услови које је прописала Народна банка за све готовинске зајмове, а то је да се отплаћују највише на 71 месец, тачније шест година мање један месец.
