Прва рата померена је Дана државности, и истицала је у среду, 14. фебруара. Овај датум изазвао је забуну и недоумицу код грађана који су навикли на то да је рок плаћања 15. у месецу за сваки квартал. Међутим, ове године број 15, када је порез у питању, биће реткост: наиме, ове године рате доспевају 14. гебруара, 15. маја, 14. августа и 14. новембра.
Шта се дешава ако закасните?
Плаћате затезну камату која износи 16,9 посто, кажу прописи. Зато, пожурите с плаћањем.
– Грађани који не поштују прописане рокове за плаћање пореза на имовину могли би бити кажњени и до 50.000 динара за сваки квартал за који није плаћена рата пореза. За годишњи порез на имовину законодавац је прописао кварталне рокове плаћања што значи да се непоштовање прописаних рокова сматра нередовним измиривањем обавеза – више пута је рекао за “Блиц Бизнис” Ђерђ Пап, стручњак за порезе.
Иначе, Закон је дефинисао и могућност застаревања наплате дуга по основу пореза на имовину.
– Право Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече. Овде говоримо о такозваној релативној застарелости, која се прекида сваком радњом Пореске управе предузетом против пореског дужника – наводи Ђерђ Пап.
Објашњава и да после прекида застарелост почиње да тече изнова, и време које је протекло пре прекида се не урачунава у рок за застарелост.
– Законодавац је увео и појам апсолутне застарелости, која подразумева да када истекне рок који је за њу предвиђен, пореска обавеза престаје. Рок за њено наступање је 10 година од истека године када је пореску обавезу требало утврдити или наплатити – наводи Ђерђ Пап.
Ко је обвезник пореза?
Закон каже да је обвезник пореза на имовину правно и физичко лице (резидент или нерезидент), које је на непокретности на територији Републике Србије ималац права, корисник или држалац имовине која је по закону о порезима веће вредности од 400.000 динара и није ослобођена плаћања пореза (по посебним члановима закона-црква, дипломатска представништа, фондације и слично). Уколико некретнина има више власника а удели нису одређени, за сврху опорезивања порезом на имовину сматраће се да су једнаки.
Пореска основица
Основица пореза на имовину је вредност коју утврђује јединица локалне самоуправе. Приликом утврђивања вредности непокретности гледа се:
1) корисна површина;
2) просечна цена квадратног метра одговарајућих непокретности у зони у којој се налази непокретност.
Корисна површина је:
1) за земљиште – његова укупна површина, укључујући површину под објектом;
2) за објекат – збир подних површина између унутрашњих страна ободних зидова објекта (из које су искључене површине балкона, тераса, лођа, степеништа изван габарита објекта, неадаптираних таванских простора и простора у заједничкој недељивој својини свих власника посебних делова истог објекта, осим површине испод носећих зидова и носећих стубова који пролазе кроз објекат који су истовремено посебан и заједнички део објекта, а за објекат који нема хоризонталну подну површину или ободне зидове корисна површина је површина његове вертикалне пројекције на земљиште.
А нелегални објекти?
Кад је право стечено на објекту у изградњи који није оспособљен за коришћење, не користи се и за који није издата употребна дозвола, обавеза по основу пореза на имовину за тај објекат настаје даном почетка коришћења или даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења објекта на други начин.
Стопе пореза на имовину износе:
– на непокретности пореског обвезника који води пословне књиге – до 0,4%
– на земљишту код обвезника који не води пословне књиге – до 0,30%
Основица за израчунавање пореза
(1) до 10.000.000 динара до 0,40%
(2) од 10.000.000 до 25.000.000 динара порез из подтачке (1) + до 0,6% на износ преко 10.000.000 динара
(3) од 25.000.000 до 50.000.000 динара порез из подтачке (2) + до 1,0% на износ преко 25.000.000 динара
(4) преко 50.000.000 динара порез из подтачке (3) + до 2,0% на износ преко 50.000.000 динара.
Порески попуст се остварује када у њему станује обвезник и умањује се за 50%, а највише 20.000 динара. Ако на једној кући за становање или стану има више обвезника, право на умањење утврђеног пореза има сваки обвезник који у тој кући за становање или стану станује, у висини сразмерној његовом уделу у праву на тој кући за становање или стану у односу на износ за који се порез умањује.
