Напуштени пси луталице представљају озбиљан проблем у градовима широм Србије.
Иако медији често извештавају о последицама напада паса луталица на људе и животиње, важно је нагласити да су ови инциденти само резултат проблема који се треба решити.
Како решити проблем паса луталица?
Питање паса луталица преовлађује у разним сеоским и градским срединама. Упркос наменском финансирању за њихову добробит, проблем изгледа и даље постоји, уз алармантан пораст популације паса луталица у урбаним и руралним подручјима.
Присуство животиња луталица, посебно у чопорима, представља забринутост за безбедност грађана. Страх од уједа паса присутан је код одраслих, посебно родитеља, због деце која сама одлазе у школу.
Проблем паса луталица није актуелан само у Србији, многе државе се боре са овим проблемом. У многим држава казне за напуштање љубимаца су огромне и што је важније – спроводе се! У Србији власници паса нису кажњени када пса пусте на улицу, из њима познатих разлога. Када се створе чопори тражи се решење од надлежних, азила али то није решење, све је мање места за напуштене псе.
Непресушни извор нових паса на улици је појава свима позната као – напуштање љубимаца. Резултат незрелости и неодговорности појединаца који узимају псе за кућне љубимце, а потом их, кад период одушевљења прође, остављају на улици у неком удаљеном делу града, излетишту, шеталишту, игралишту или поред контејнера.
„Ко воли псе, не бира каквог ће пса волети. Ко више воли себе него пса, мора пажљиво одабрати ретког и скупог пса, због кога ће још више волети себе“, рекао је давно велики Душко Радовић. У тих неколико речи садржана је читава филозофија љубави према нашим најоданијим пријатељима. Али, истина је сасвим проста и потпуно другачија.
Одговорно поседовање кућних љубимаца је најважније за ефикасно смањење броја луталица и напуштених животиња. Заједничким радом заједница може да створи сигурније и складније окружење за људе и животиње у свим срединама.
Кључно је схватити да се пси луталице не појављују сами на улицама. Власник једног азила каже да су азили пуни и истиче да су људи главни узрок овог проблема. Малтретирање животиња на окрутан и нехуман начин доприноси све већем присуству паса луталица у нашим заједницама.
Решавање питања паса луталица захтева колективне напоре заједнице. Неопходно је промовисати одговоран третман према животињама и залагати се за саосећање према животињама. Едукацијом јавности о правилној нези животиња и истицањем важности стерилизације/кастрације, можемо спречити пренасељеност паса луталица и смањити њихово присуство на улицама, додаје власник приватног азила.
Чиповање и регистрација кућних љубимаца представља законску обавезу сваког власника у Републици Србији. Осим тога, овај поступак представља одраз одговорног власништва. Да ли сви чипују своје псе? Не!
Напуштен пас је проблем за целу заједницу: годишње више од 15.000 грађана пријави да их је ујео пас, а најчешће је реч о онима које је власник напустио. Локалне самоуправе су дужне да у таквим случајевима исплаћују одштете, што је оптерећење за њихове буџете.
Озон
