Према Закону о раду, релевантан за обрачун отпремнине је период који је запослени провео у радном односу код послодавца. То значи да период ван радног односа не улази у обрачун. Минимални износ отпремнине не може бити нижи од трећине просечне зараде запосленог за сваку навршену годину рада код послодавца.
Исплата отпремнине врши се најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа. У случају престанка радног односа због одласка у пензију или технолошког вишка, износ отпремнине може бити прописан општим актом послодавца или уговором о раду. Минимални износ отпремнине је две просечне зараде у Србији, уз могућност да послодавац предвиди и већи износ.
Како би се израчунала отпремнина, прво се утврђује просечна зарада запосленог за последња три месеца пре престанка радног односа. Затим се та просечна зарада помножи са бројем година које је запослени провео у радном односу код послодавца. Овај износ не може бити нижи од минималног прописаног законом.
Висина отпремнине у случају технолошког вишка утврђује се општим актом или уговором о раду, с тим што она не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. „Под зарадом запосленог у наведеном смислу подразумева се просечна месечна зарада исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина. Према Закону о раду, таква зарада састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца као што су награде, бонуси и слично, те других примања по основу радног односа, попут регреса и топлог оброка“.
Важно је напоменути да се у обрачун отпремнине рачунају само пуне године рада, а период проведен у радном односу код послодавца претходника или повезаних лица такође улази у обрачун.
Детаљи исплате отпремнине прецизно су регулисани Законом о раду како би се обезбедила правична накнада запосленима у случају престанка радног односа.
