Како се наводи у документу Правилника, неплаћени кућни рад представља послове за чије обављање се не остварује новчана накнада, а подразумевају вођење домаћинства, старање и бригу о деци, о старијим и болесним члановима породице, послове на пољопривредном имању, као и друге сличне неплаћене послове.
Обрачун вредности неплаћеног кућног рада врши се на основу Истраживања о коришћењу времена које спроводи произвођач званичне статистике у складу са методологијом коју прописује Евростат.
Вредност неплаћеног кућног рада се обрачунава као производ укупног годишњег броја часова неплаћеног кућног рада и минималне цене рада по часу, исказане у нето износу.
Податак о укупном годишњем броју часова неплаћеног кућног рада за Републику Србију обезбеђује произвођач званичне статистике.
Када је реч о цени неплаћеног кућног рада, утврђује се као минимална цена рада по часу у складу са законом којим се уређује област рада.
Вредност неплаћеног кућног рада се утврђује за Републику Србију на годишњем нивоу, најкасније до 31. децембра текуће године за претходну годину.
Што се тиче учешћа вредности неплаћеног кућног рада у БДП-у у Републици Србији, утврђује се као количник утврђене укупне вредности неплаћеног кућног рада за претходну годину и података о вредности БДП-а за претходну годину, а који обрачунава произвођач званичне статистике на годишњем нивоу.
Лице које није здравствено осигурано по било ком другом основу, стиче право на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада у кући у складу са законом који уређује област родне равноправности.
Овај Правилник доноси у оквиру Закона о родној равноправности, а доноси га и потписује министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.
