Син Кариона Мисирца, који остави жену и децу и замонаши се. Захарију узме отац к себи, пошто га мајка није могла да исхрани. Иако млађи од многих стараца у Скиту, удостојио се био већих благодатних дарова него многи старци.Од благодати Божје осећао је као да му гори цела унутрашњост његова.
На питање светог Макарија, ко је прави монах, одговори Захарија:
„Онај ко себе непрестано принуђава на заповести Божје“.
А на питање аве Мојсеја, шта значи бити монах, Захарија скине своју камилавку и згази ногама па рече:
„Ако човек не буде овако сокрушен, не може бити мона“!
Био великим светилом међу монасима у пустињи, и млад се упокојио у Господу.
Пошто је свети Захарије био одраз благости и мира, обичаји налажу да се верници данас труде да наставе ту традицију.
Тропар
Данас је почетак васељенске радости, да запевамо претпразничко откривење, јер ево Гаврило долази, носећи Ђеви благовест и кличе Јој: Радуј се, благодатна, Господ је с Тобом!
– Шта човеку вреди. Ти Господе, рече. Да сва свет пространи у својину стече, Када мора данас ил’ сутра умасти. А стечено благо њега надживети! Шта вреди да круну он на главу стави Кад је иза себе мора да остави! Шта му вреди злато и хрпа од сребра Кад прорасте трава кроз суха му ребра! Шта помаже свила, бисер и јестива. Кад га сунце више не сагледа жива! Изгуби ли душу, шта му свет помаже? Тел’о му без душе у гроб се полаже. Тело му и душа, обоје умрли. Свако својим путем своме гробу хрли. Два мртваца тада људи сахрањују, Ни за једним од њих горко не тугују. О нек чува душу ко разума има, Опомену јасну Ти си дао свима. Душа је једино што се може спасти. Све друго у свету – и свет хе пропасти. О Господе драги, кад Твој савет знамо. Још и силу Твоју и помоћ требамо. О помози, блаже, нашој грешној души, Дим сујете светске да је не угуши.
