Будући бруцоши на већини факултета могли су да конкуришу до суботе 22. јуна, и да се пријаве за полагање пријемних испита који ће, на највећем Београдском универзитету бити на програму од 24. до 28. јуна. Kао и претходних година биће и оних који ће конкурисати на два, три, па чак и четири различита факултета.
Није тајна да од теме државне матуре надлежни беже на скоро свим нивоима уз поруку да тренутно има актуелнијих и важнијих ствари. А то потврђује и чињеница да ове године, на пример, нисмо имали организовану пробу велике матуре као што је то био случај 2023. када је овај пројекат последњи пут одложен и то за јун 2026. године.
Да није дошло до тог одлагања ових дана бисмо имали премијерно издање велике или државне матуре, која је деценијама уназад најављивана као својеврсна замена за пријемне испите на факултетима.
Антић: Не верујем да ће заживети
Kако за “Блиц” каже Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, “оправдана је сумња да це ишта бити од државне матуре”.
Поред те матуре, велики број факултета тражи пријеми испит плус. То су технички факултети, физика, медицина, ЕТФ, грађевина, архитектура. Такви факултети предвиђају да их ученици уписују уз буквално дупле пријемне, јер би полагали и државну матуру, и пријемни на тим факултетима. То је велико оптерећење за децу, и из тих разлога ја не видим да ли ће то уопште бити реализовано. Лично верујем да од тога неће бити ништа, то је као игра глувих телефона, сви се позивају на аутономију и да најбоље знају шта да ураде, а од државне матуре нема ништа – рекао је за “Блиц” Милорад Антић.
Kовачевић: Неповерење факултета
Бранко Kовачевић, бивши ректор Универзитета у Београду, оценио је за “Блиц” да су “државне матуре одложене јер је велико неповерење факултета у квалитет школства”.
– Факултети се боје да деца неће показати добра знања и зато желе да имају додатне провере. Мислим да би деца била оштећена увођењем државне матуре. Видимо и сами како пролазимо на ПИСА тестовима, деца се не сналазе, грувају и уче свашта. Деца данас уче у основним школама оно што се некада учило у гимназији. То све мора да се доведе у ред. Образовање је систем у којем, да бисте видели резултате, морате 10 година да радите – оценио је Kовачевић за “Блиц”.
Према речима некадашњег ректора Kовачевића, када је постојала државна матура у некадашњој Југославији, одређени факултети захтевали су од ученика да полажу додатне тестове, па је тако и он био међу матурантима који су поред државне матуре за ЕТФ полагали и пријемни.
Наредна проба тек у јуну 2025.
За то време из Министарства просвете најављују да ће за годину дана бити одржана нова проба велике матуре.
– Од 2. до 6. јуна 2025. године, у средњим школама ће се реализовати активности у вези са пробном матуром. Ученици трећег разреда образовних програма и профила у четворогодишњем трајању полагаће пробну матуру – тест из математике у понедељак, 2. јуна – рекли су за “Данас” из Министарства просвете.
Kако објашњавају, то ће се налазити у календару за наредну школску годину.
Планира се потпуна симулација испитног процеса (штампање тестова, паковање у сигурносне кесе, идентификационе картице, скенирање, дигитално прегледање, објављивање резултата, оцењивање ученичких постигнућа). Остале тестове, матерњи/српски језик и један изборни, односно стручни тест, полагаће у току недеље у складу са обавезама ученика и организацијом рада установе – истичу у Министарству.
Подсетимо, проба државне матуре је организована и прошле године, али резултати никада нису објављени. Из Министарства просвете истичу да је тадашња проба показала да су потребне и одређене измене у подзаконским актима и упутствима, као и детаљно упознавање свих учесника о свим процедурама и активностима, кроз родитељске састанке, састанке са ученицима и обуку наставника за спровођење матуре.
Многи факултети траже додатни тест
Из министарства наводе да је чланом 9. Закона о изменама и допунама Закона о високом образовању, који је ступио на снагу 15. септембра 2023. године, уведена могућност да високошколске установе приликом уписа студената на студије првог степена могу да уведу тест склоности, који се поред резултата државне матуре вреднује приликом рангирања кандидата за упис на студије првог степена.
Средњошколци окупљени под капом неформалног удружења „И ми се питамо” предали су прошле године просветној власти петицију с 25.000 потписа противећи се увођењу овог испита и истичући да је концепт недовршен, да нема дефинисан крај.
Kако је тада пренела “Политика”, они “нису добили концизне одговоре на сва отворена питања међу којима су и како ће моћи да промене факултет, или да студије упишу накнадно, не у години у којој су завршили средњу школу, и како ће се на високошколске установе уписивати ђаци који су матурирали по старом моделу…”.
Они су се бунили и због тога што би многи морали да полажу два пријемна испита.
Идеја стара дуже од две деценије
– Ми смо ушли у ту реформу образовног простора још 2003. када је премијер др Зоран Ђинђић потписао споразум о приступању европском образовном простору. Тада су рађене одређене врсте реформи, даване су препоруке о томе како би требало да се организује настава да би квалитет образовања био бољи. Тај процес је при крају, реформе су одрађене у оквиру универзитета, средњих, основних школа и вртића, али сада све то треба да се споји – каже за “Блиц” Бранко Kовачевић.
Рад на државној матури је одлаган све до пројекта “Подршка осигурању квалитета система завршних испита на националном нивоу у основном и средњем образовању” 2011. године који је финансирала ЕУ.
Велика матура одлагана шест пута
Тако је 2014. на скупу “Информативни дан о матури” помоћница министра посвете Срђана Вербића, Зорана Лужанин, изјавила да ће генерација која средњу школу упише 2015/16. године већ 2019. први пут, након скоро више од пола века, полагати државну матуру.
На том пољу радило се и за време мандата наредног министра просвете Младена Шарчевића, а од 2020, када је Бранко Ружић ступио на ову функцију, чинило се да је реализација све ближа. Међутим, прво је уследило одлагање због епидемије корона вируса, а онда и ово прошлогодишње до којег је дошло у тренутку када није постигнут консензус између Министарства, средњих школа, факултета и ђака, а приде су уследили масакр у “Рибникару” и оставка министра Ружића.
Све у свему, велика матура је до сада одложена чак шест пута!
Школа 40, пријемни 60 бодова
Будући бруцоши се на факултете уписују на основу успеха у средњој школи и резултата на пријемном испиту.
Сваки матурант може да рачуна на највише 40 бодова из средње школе, а на пријемном испиту је највећи могући број 60 поена.
Пријемни испити се на свим факултетима организују крајем јуна и будући академци полажу тестове из једног или више предмета, у зависности од високошколске установе. Нема ограничења да ученик који је завршио, на пример, средњу техничку школу, покуша да упише филозофију, али ће морати да спреми пријемни испит из овог предмета.
