Plan nemačke vlade da uvede poreske olakšice pre svega visokokvalifikovanim useljenicima u prvih par godina naleteo je na vatru jednih i odobravanje drugih.
„Taj program diskriminiše domaće radnike,“ ocenio je za dpa Aleksandar Dobrint (Alexander Dobrindt), lider opozicione Socijalno-hrišćanske unije (CSU) u Bundestagu.
„Šta su oni iz ‘semafora’ (vladajuće kolicije) zamislili, nije mi jasno,“ rekla je za Tagesšpigel ministarka za socijalna pitanja pokrajine Saksonija Petra Keping (Köpping), političarka Socijaldemokratske partije kancelara Olafa Šolca (Scholz).
„Potpuno razumem zašto su i drugi zbunjeni,“ dodala je.
Kritiku je izrekla još jedna prominentna političarka iz neke od partija vladajuće koalicije. „Ima razloga zašto smo u radno pravo ugradili princip ravnopravnosti,“ rekla je Beate Miler-Gemeke (Müller-Gemmeke), ekspert Zelenih za tržište rada.
Mnogi sindikati su isto kritikovali plan, makar još slabo razrađen i konkretizovan. U suštini, vlada želi da privuče što više kvalifikovanih stranih radnika da se dosele u Nemačku. Domaću privredu godinama guši deficit radne snage koji se samo zaoštrava.
Ideja je da pridošlice u prve tri godine oslobodi plaćanja poreza na deo bruto plate: 30 odsto u prvoj, 20 u drugoj i 10 odsto u trećoj godini.
To treba da važi samo za plate u određenom rasponu. Velike zarade neće iću uz taj podsticaj.
Inače, podsticaj useljenicima već godinama je tema javne rasprave. Ministar privrede Robert Habek (Habeck) redovno ukazuje na druge evropske zemlje koje su već usvojile tu praksu.
Poslodavci, na primer, pozdravljaju plan.
„Pozdravljamo svaku meru koja podstiče strane radnike da ovde potraže zaposlenje,“ rekao je za Redakcijsku mrežu Nemačke predsednik privatnih poslodavaca uslužnog sektora Bernd Mojrer (Meurer).
On je ukazao i da stranci pri preseljenju imaju troškove koje domaći radnici nemaju.
Slične poreske podsticaje, prema navodima nemačke vlade, već primenjuje 15 država Evropske unije.
Fokus je, međutim, uglavnom na visokokvalifikovanim kandidatima i menadžere koji dobro zarađuju. Naime, njih od preseljenja često odvraća veći porez od onog u njihovim zemljama.
Holandija, na primer, sistem sličan onakvom kakav planira Šolcova vlada na snazi od početka godine. Useljenici su prvih 60 meseci oslobođeni plaćanja poreza na 30, 20 i 10 odsto bruto plate, isto uz ograničenje odole i odgore.
