Пре тога, две године заредом, одмах после епидемије ковида, имали смо благо повећање, да би се лане наново суочили са падом броја новорођенчади, упркос озбиљним популационим мерама које је спровела држава.
Демографи се слажу у једном – главни узрок тренда можемо тражити међу великим и дугогодишњим смањивањем популације, па самим тим и мањим бројем жена у фертилном добу. Дакле, Србија због мањег броја становника и великог старења има све мање жена у добу за рађање (између 14 и 49 година).
Уз то, суочени смо са миграцијама младог становништва, све каснијим ступањем у брак, све каснијим рађањем првог детета, било у брачној заједници, било мимо ње (четвртина беба рађа се у ванбрачним заједницама или од самохраних родитеља), опадањем броја склопљених бракова… Наравно, ту су и све оне карактеристике савременог света, због чега пада број рођења и у другим земљама: млади људи се дуже школују, јуре посао или каријеру, кров над главом, не желе обавезе, не могу да нађу адекватног партнера…
– И ове године бележимо за првих пет месеци благи пад, односно за 86 живорођене деце мање него у истом периоду лане – каже демограф Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику. – Тренд је очекиван ако знамо да имамо за 102.000 мање жена у фертилном добу него 2020. године и ако знамо да жене прво дете рађају најчешће између 25 и 30 година, са тенденцијом померања навише. Ту су и проблеми стерилитета и миграторна кретања. Мислим да је у нашим условима успех уколико имамо благи раст, као после короне, или ако се број живорођене деце задржи на нивоу од претходне године или бар да пад није значајан, а то су омогућиле популационе мере државе.
Да би се негативни трендови зауставили или бар смањили, по мишљењу наше саговорнице, неопходно је да се све више жена или парова одлучи за треће или четврто дете, чије рађање држава стимулише и родитељским додатком. Он за треће дете од 1. јула износи 2.023.352 динара у 120 рата, а за четврто 3.035.029 динара, такое у 120 рата. Осим мера популационе политике, неопходно је, каже Бјелобркова, и да послодавци имају разумевања, да се већем броју жена омогући рад од куће, да локалне самоуправе уложе додатне мере…
Демограф Иван Маринковић подсећа да је у последње две деценије број жена у фертилном добу пао за 400.000, што би потенцијално значило бар толико беба мање. Чак и ако подигнемо стопу фертилитета са 1,6 деце по жени, колики је европски просек, на 1,8, ми опет немамо проширену репродукцију.
– Француска је уложила велике своте у популационе мере, па опет, да нема миграција, ни она не би успела да одржи ову стопу природног прираштаја – објашњава Маринковић. – Удео становништва старијег од 65 година је велики, па се самим тим смањује база за нова рађања и зато имамо депопулацију. Не постоји решење које бисмо могли да „препишемо“ од било које земље, јер нико није успео дугогодишњи негативни природни прираштај да претвори у позитивни. Али, зато јесу решили проблем функционисања привреде и друштва имиграционом политиком. И код нас ради све више странаца у оним областима у којима имамо мањак радне снаге, а како нам буде растао стандард, вероватно ће један број њих желети да остане овде и оснује породицу.
Новости
