Износ пензије у Немачкој зависи од више фактора, међу којима се издвајају година рођења, број година уплаћених доприноса и висина прихода током радног века. Управо ови параметри одређују ко су добитници, а ко губитници у пензионом систему ове земље.
Од чега зависи износ пензије?
За разумевање нивоа пензија у Немачкој, потребно је узети у обзир неколико кључних елемената:
- година рођења,
- број година плаћања доприноса,
- укупан приход остварен током радног века,
- број пензионих бодова (ентгелтпункте),
- превремено пензионисање, које може умањити пензију,
- друге врсте пензија, попут породичне или инвалидске.
У немачком пензионом систему, особе које су имале стабилна и висока примања током дугог периода рада, имају највеће шансе за високу пензију. Износ пензије директно је повезан са доприносима осигураника и општом економском снагом земље. Обрачун се врши на основу система пензионих бодова, при чему један бод одговара просечној годишњој заради у Немачкој. Радник који оствари 45 бодова током 45 година рада сматра се „просечним пензионером“ – тзв. Eckrentner.
Ко су „победници“ у систему?
Поређења међу генерацијама пензионера често се врше користећи управо модел „Екрентнер“, који упоређује однос између пензије и некадашње зараде, чиме се добија увид у развој пензионог система током времена.
Према подацима Немачког пензијског осигурања (DRV), највише пензије у просеку прима генерација бејби бумера, односно особе рођене између 1955. и 1969. године. Ова генерација је имала дуг радни век и остварила висок број пензионих бодова, што је допринело њиховим релативно високим примањима у старости.
Ипак, овај тренд доноси и одређене изазове. Како наводи Институт за немачку привреду (IW), пензионисање бејби бум генерације ствара све већи демографски притисак на тржиште рада и систем социјалног осигурања.
Високе пензије, према проценама DRV-а, могу се очекивати и код генерација рођених између 1970. и 1984. године, под условом да наставе сличан образац радне активности.
Износ пензије зависи и од личних избора
Упркос статистичким просецима, износ пензије је увек индивидуалан. Немачко пензијско осигурање наглашава да сваки појединац, без обзира на годину рођења, може повећати своју будућу пензију дужим радним стажом и сакупљањем већег броја бодова.
Ко прима ниже пензије?
С друге стране, пензионери рођени пре 1955. године у просеку примају знатно мање пензије. У том периоду зараде су биле ниже, а самим тим и уплаћени доприноси. Иако данас пензионери живе дуже – у просеку више од 20 година након одласка у пензију – у шездесетим годинама прошлог века тај просек је износио мање од 10 година.
Од 2000. године, просечна пензија у Немачкој порасла је са око 700 евра на 1.054 евра, али је истовремено број пензионера порастао за око три милиона. То је значајно оптеретило систем, с обзиром на то да су расходи порасли са 136 на 254 милијарде евра.
Иако се укупни износи пензија повећавају, многи стручњаци указују да пензије и даље не прате у потпуности трошкове живота, што доводи у питање одрживост достојанственог живота у старости.
