За око 2 недеље креће исплата увећаних пензија, за 14,8 одсто, и просечна пензија у Србији ће се и званично повећати на 45.000 динара. У 99 одсто случајева када се прича о примањима у старости и поред свих најава и објашњења главно питање је како прецизно израчунати иста и како нема неки калкулатор за одлазак у пензију.
Да бисте у Србији отишли у пензију морате да имате најмање 15 година радног стажа, а од 1. јануара сви пензионери који су са овим стажом отишли у пензију могу да очекују да ће им примања „порасти“ на 10.715 динара.
Разлог овако ниских примања је тај што су најважнији фактори за висину пензије управо број година стажа, као и висина примања током радног века.
Како показују подаци ПИО Фонда, у Србији уопште није мали број људи у Србији је у „великој дубиози“ у старости. Око 11,78 одсто укупних корисника старосне пензије, 13,71 одсто из категорије самосталних делатности и преко 17,5 одсто пољопривредника прима мање од најнижих износа пензије у Србији.
Према званичној рачуници ако је неко радио 20 година, пријављен на плату у висини минималне зараде, у старости га очекује нешто више од 120 евра месечно, тј. да будемо прецизни тачно 14.366 динара.
У случају да сте 20 година радили за неку од плата истакнутих у наставку погледајте колика вас пензија тачно чека:
плата 50.000 – пензија 17.273 динара
плата 60.000 – пензија 18.840 динара
плата 70.000 – пензија 21.975 динара
Уколико сте 40 година радног стажа имали плату око 50.000 динара ( отприлике исто колики је и овогодишњи минималац од 47.000 динара), након јануарског повећања пензија, које ће лећи наредног месеца, чека вас пензија од 35.722 динара месечно!
За оне који су током свог радног века у просеку зарађивали 70.000 динара након повећања следује им пензија од 50.006 динара, док за зараду од 90.000 динара може да се очекује пензија од око 64.190 динара.
Формула за израчунавање није нимало једноставна али је суштина у томе да што је већа плата, то је већа и пензија. Висина пензије, практично, је једнака производу личног и општег бода.
Да бисмо дошли до личног бода, морамо да израчунамо лични коефицијент. До њега долазимо када сваку нашу годишњу зараду поделимо са просечним републичким зарадама у одговарајућим годинама, а онда збир добијених износа поделимо са годинама стажа.
Од 1. 1. 1970. до 2002. године зарада се узима у нето износу, а од 2003. у бруто износу. Кад знамо колики нам је коефицијент, њега множимо са годинама стажа и добијамо лични бод. На крају добијени износ помножимо са општим бодом.
