Уколико се запослени налази у поступку престанка радног односа или је недавно остао без посла, важно је да буде упознат са правом на отпремнину, које му у појединим случајевима гарантује Закон о раду. Отпремнина представља новчану накнаду коју послодавац исплаћује запосленом као обештећење за престанак радног односа и губитак радног места.
Према важећим законским прописима, право на отпремнину постоји у више ситуација – када запослени одлази у пензију, када је проглашен технолошким вишком или када радни однос престаје услед приватизације или реструктурирања предузећа.
Технолошки вишак настаје услед технолошких, економских или организационих промена у оквиру послодавца, због којих се смањује обим посла или престаје потреба за одређеним радним местима. У таквим случајевима, послодавац је дужан да исплати отпремнину раднику чији радни однос престаје.
Минимална висина отпремнине прописана је законом и не може бити нижа од збира трећине зараде за сваку пуну годину рада код тог послодавца. За обрачун се узима просек зарада из последња три месеца рада.
На пример, уколико је запослени радио код истог послодавца десет година, има право на отпремнину у висини најмање три просечне зараде из последња три месеца рада, без обзира на то да ли је радио пуно или непуно радно време.
Запослени који одлази у пензију такође има право на отпремнину, која по закону не сме бити мања од две просечне бруто зараде у Републици Србији, према последњим подацима Републичког завода за статистику.
Уколико послодавац не исплати отпремнину, може се суочити са новчаном казном у износу од 400.000 до 1.000.000 динара, у складу са Законом о раду. Иако су овакви случајеви злоупотреба ређи, радници који се нађу у оваквој ситуацији могу се обратити синдикатима или правној служби ради заштите својих права.
Информисаност о правима у вези са отпремнином од суштинског је значаја за све запослене како би на време могли да заштите своје интересе.
Све о отпремнини прочитајте [ОВДЕ].
