Zaštita vinove loze uglavnom je usmerena na tri najbitnije i najdestruktivnije bolesti i to:
na plamenjaču, pepelnicu i sivu trulež. Pored navedenih bolesti mora se pomenuti i crna trulež,
oboljenje koje prouzrokuje gljiva (Guignardia bidwellii). Ova bolest predstavlja jednu od
najznačajnijih bolesti vinove loze u uslovima vlažnije klime tokom vegetacionog perioda. Ovaj
patogen je jedan od ozbiljnih gljivičnih bolesti vinove loze koji može naneti značajne štete
vinogradima i uticati na prinos i kvalitet grožđa.
Ova bolest se razlikuje od plamenjače, jer se sporo širi i rano ostvaruje zarazu. Svi delovi
vinove loze mogu biti inficirani: listovi, drške, lastari i šepurina. Simptomi se uočavaju na
listovima i bobicama u proleće i početkom leta u vidu malih okruglih pega svega 2-10mm u
prečniku. Njihova boja zavisi od sorte grožđa. Ograničene su zonom tamnomrke boje .
Na bobicama zaraza se ispoljava u vidu sitnih, bledo smeđih pega prečnika 1mm, koje zatim
postaju crvenkasto mrke i brzo se rašire. Za nekoliko dana bobica se suši , smežura i postaje
tvrda kao tamno plava mumija. Ceo grozd može biti zahvaćen bolešću.
Gljiva prezimljava u opalim, mumificiranim bobicama na površini zemljišta ili na
zaraženim grozdovima na čokotu. Oštećenja na lišću ili grozdovima, poput povreda od grada ili
insekata, stvaraju povoljne uslove za infekciju crnom truleži. Najbitnije je sprečiti primarne
zaraze koje su vrlo rane. U suprotnom ako dođe do zaraze u okviru pega se formiraju piknidi sa
piknosporama koje služe za dalje širenje bolesti, koja se može širiti i vetrom. Bobice su
najosetljivije u precvetavanju. To znači da najveća opasnost od zaraze preti od precvetavanja pa
do početka zrenja bobica. U proleće, naročito nakon kišovitog vremena vrlo brzo dolazi do
infekcije zelenih organa i zelenih bobica. Najveći izvor zaraze ostvaruje se kada lastari dostignu
visinu 10-20cm, a bobice od precvetavanja pa do početka zrenja. Bolest se najčešće prenosi
vetrom.
Od agrotehničnih mera borbe najznačajnije je uklanjanje i zaoravanje zaraženih
mumificiranih grozdova čime se smanjuje infektivni potencijal.
Hemijska zaštita loze počinje u tretmanima neposredno pre cvetanja i posle cvetanja kao i
naredna dva-tri tretmana posle cvetanja. Hemijske mere se zasnivaju na korišćenju protektivnih
fungicida na bazi ( folpeta, kaptana i dr.) kao i preparata na bazi krezoksi –metila koji se koriste
u redovnom programu zaštite vinove loze. Suzbijanje crne truleži počinje nešto ranijim
tretmanima kao i suzbijanje pepelnice, kada su lastaru dužine 10-15 cm i traje do početka zrenja
grožđa. Dalja tretiranja se izvode u intervalu 10-14 dana preparatima koji služe za suzbijanje
pepenice i plamenjače. Po završenom cvetanju ovim preparatima dodavati i preparate za
suzbijanje Botritisa koji će delovati i na crnu trulež.
Hemijske mere borbe su korišćenje protektivnih fungicida bazi a.m.: Bakra ( Nordox 75
WG, Kocide 2000, Neoram 37,5 WG, Cuprablau Z, Cuprocaffaro, Cuproxat ), Folpeta (Solofol,
Folpan, Fighter)…
Trikić Nikola PSSS Smederevo
БОНУС ВИДЕО:
