У објави на сајту ГЗЈЗ Београд наводи се да ове установе које обележавају Дан здравих градова указују на значај утицаја социјалних детерминанти на здравље и потребу за снажним континуираним интерсекторским деловањем на свим нивоима, уз даљи развој механизама партиципаторног одлучивања и омогућавање већег учешћа грађана у изградњи и развоју заједница у којима живе, образују се и раде.
„Рад на унапређењу здравља урбаних заједница као полазну основу узима разматрање свих оних чинилаца који у основи одређују заједницу као такву. Ако бисмо наводили елементе који у укупном утицају пресудно делују на здравље једног града, списак би сасвим сигурно укључивао обезбеђивање потребне инфраструктуре, очување природе и животне околине, али и квалитетну бригу о људима који посматрану заједницу чине“, наводи се у објави.
Будући да здраву заједницу на првом месту чине здрави становници, истраживања која су обрађивала тему који то чиниоци делују на здравље појединца, а последица су социјалних утицаја и начина живота у посматраној заједници, наводи се да одређени друштвени чиниоци могу бити повезани са утицајем на здравствене исходе.
У уобичајеним поделама, најчешће се наводе одређени фактори који се називају „социјалне детерминанте здравља“, а који су описани као чиниоци утицаја на здравље у људским заједницама и то су становање, приходи, образовање, безбедно окружење, друштвена укљученост и учешће у одлучивању, запосленост, услови рада, социјална подршка, транспорт, доступност услуга.
„Рад на отклањању неповољних утицаја социјалних детерминанти здравља – пут ка остварењу здравог града“, наводи се у објави.
Развој појединца и испуњење личних потенцијала доносе недвосмислене користи широј заједници, а немогући су без добре бриге о здрављу – управо се на тој тачки пресека темељи оправдање за посвећивање пажње социјалним детерминантама здравља.
Здравим градом се сматра, према Светској здрваственој организацији, заједница која непрекидно ради на стварању и унапређењу физичког и социјалног окружења, као и на увећању оних ресурса који омогућавају људима да се узајамно подржавају у остваривању свих животних потреба и максималном развитку личних потенцијала.
Светска здравствена организација наводи низ достигнућа, чијем остварењу треба да тежи један здрав град, а то су чисто, безбедно и квалитетно физичко окружење, односно објекти за становање, неговање екосистема који је стабилан у садашњости и дугорочно одржив, снажна заједница у којој се баштине односи међусобног уважавања и подршке, доступна и квалитетна здравствена заштита.
