Прва субота по Ускрсу се у Левчу и Темнићу зове заклопита субота, празник посвећен мртвима који обично празнују жене, док су га мушкарци некад обележавали на необичан начин.
Читаву недељу после Ускрса карактерише велики број народних обичаја и старих веровања. Тако је, по предању, данас, у прву суботу после највећег хришћанског празника, тзв. Заклопита субота, пише Историјски забавник.
Назив Заклопита субота потиче из крајева Левче и Темнића, али се сада проширио по целој Србији. Прву недељу после Ускрса углавном су у стара времена празновале жене, док су мушкарци овај празник означавали на један помало необичан начин.
Наиме, на данашњи дан се нико није бријао ни шишао. Веровало се да се на тај начин одавала пошта мртвима и показивала жалост.
Субота је код нас иначе дан посвећена мртвима. Тада се излази на гробље, праве даће и пале свеће. На овај дан човек треба да буде опрезан да му се не деси какво зло. Зато и Заклопита субота има наглашен “мртвачки” карактер, па се због тога мушкарци не шишају и не брију.
На трагу овог веровања је вероватно и објашњење зашто је субота једини дан у недељи чији назив није словенског порекла већ је позајмљен из јеврејског језика и значи – мир, одмор, покој…
Словени су имали седмодневну недељу, али само шест назива за дане. Верује се да је назив за суботу избегаван јер је припадао божанству смрти или подземног света.
Нека од тих веровања задржала су се до данашњих дана – каже се да ће дете рођено у суботу бити необично, али управо зато и имуно на “зла бића”. Верује се да, рођени на овај дан имају способност да науче немушти језик и да тако разговарају са животињама.
За овакво дете се верује да је видовито и да може да види и што други не могу.
