Директор ПИО фонда се данас огласио на свом Инстаграм налогу и тим поводом истакао је мартовско издање „Гласа осигураника“.
Како је навео и даље се наставља добра наплата доприноса.
Како је казао, позитивна кретања у финансијама Републичког фонда ПИО из 2022. и 2023. настављена су и у овој години. Тако је за прва два месеца 2024. године наплаћено 3,68 милијарди динара, односно 3,09 одсто, више од планираног.
– Добар тренд наплате доприноса се наставља, што значи да нам је економија у стабилном стању, број запослених се повећава, као и њихове зараде. У односу на исти период 2023, ове године је наплаћено више 17,26 милијарди изворних прихода, што је у процентима исказано за 16,38 одсто бољи резултат. Ефекат позитивних кретања за пензионере је да су пензије и ове године редовно усклађене у двоцифреном проценту, и то према кретању зарада, што је најповољније за кориснике, објаснио је Огњеновић.
Он је подсетио да су за две године, тачније од јануара 2022. до јануара 2024. године пензије повећане за 56 одсто. Све ово је потврда одговорног рада и залагања државе да се стандард најстаријих побољша – навео је Реља Огњеновић.
Директор Фонда ПИО је подсетио такође да су, поред редовног усклађивања, у последње две године, у новембру 2022. и октобру 2023, била и два ванредна увећања пензија и накнада.
– Средства потребна за ове повишице обезбеђена су у приходима Фонда, тако да за те намене нису била потребна додатна средства из буџета. Захваљујући континуираном расту регистроване запослености и стабилној економији наше земље, основано очекујемо да укупни приходи Фонда од уплаћених доприноса и даље прате досадашњу добру финансијску статистику. А Фонд је увек спреман за ванредно усклађење пензија – нагласио је директор Реља Огњеновић.
Финансијским планом Фонда за 2024. годину предвиђена су средства у укупном износу од 1.077,73 милијарде динара, од чега је за права из ПИО планирано 1.056,71 милијарда динара, односно 98,05 одсто.
Иначе је делегација Фонда 6. и 7. марта 2024. године била у Бриселу на радионици Моделирање у вези са пензијама и старењем са темом „Изградња заједничког капацитета између Европске уније и Западног Балкана”.
Како је закључено, у будућности пензије ће све више зависити од периода трајања стажа запослених, и у већини земаља старост за улазак на тржиште рада има мање утицаја на нивое пензија него старосна доб за пензионисање.
Радионицу су заједнички организовали Светска банка и Европска комисија, а на скупу су као представници Републичког фонда ПИО учествовали Бојана Поповић, директорка Сектора за финансијске послове РФ ПИО и Владимир Станковић, директор Сектора за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања РФ ПИО.
Према речима директорке Сектора за финансијске послове Бојане Поповић, на радионици је истакнуто да су последице шокова везаних за пандемију ковида 19 и глобални инфлаторни притисак, заједно са растућим фискалним стресом и имиграцијом, условили поновно фокусирање на дугорочне пројекције потрошње у већем делу Централне и Источне Европе. У региону Западног Балкана систематски рад на праћењу и пројектовању државне потрошње на старосне пензије, здравствену заштиту и дуготрајну негу је ограничен, а недостатак усаглашене стратегије за управљање старењем друштва се акутно осећа.
– Организујући ову радионицу, Светска банка нам је понудила платформу за размену знања за представнике пензијских система Западног Балкана, омогућено нам је да разговарамо о постојећим праксама моделирања пензија у региону и истражимо опције за реплицирање оквира и организационог модела других земаља ЕУ. На радионици је представљен извештај о оправданости потрошње по државама за трошкове пензија. Извештај сваке три године припремају Европска комисија и Комитет за социјалну заштиту – навела је директорка Сектора за финансијске послове.
Главни трендови пензијске реформе у ЕУ, које ми можемо испратити у некој мери, су промовисање каснијег пензионисања, са све већим фокусом на подстицаје и флексибилно пензионисање; затим побољшање капацитета за одржавање прихода и инклузивности пензијских система; наставак напора да се прошире мере заштите од сиромаштва, као и реформа финансирања пензија, укључујући развој фондовских шема.
– Пензијски системи еволуирају у условима промене привреде и тржишта рада, а одржавање њихове адекватности може захтевати преиспитивање извора финансирања. Оно што нас ставља на водећу позицију када је регион Западног Балкана у питању су пре свега чињенице по питању сигурности исплате пензија, константна усклађивања у највећем проценту у односу на друге државе, као и повећање прихода и смањење дотација за исплату пензија – истакла је Бојана Поповић, директорка Сектора за финансијске послове РФ ПИО.
