Анализа српске привреде открива да су највећи приходи остварени у трговини, рачунарству и грађевинарству, док рударство доноси највећу профитабилност.
Док се обрађују последњи унети финансијски извештаји и своде прелиминарни обрачуни пословања српске привреде у 2025. години (предузећа којима је пословна година различита од календарске поштују другачије прописане рокове, а реч је углавном о мањем броју страних представништава), портал Бизнис.рс бацио је кратки поглед на домаће компаније које су остваривале највеће приходе у 2024.
Резултати из 2024. показали су (још једном) да домаћа економија остаје изразито концентрисана око малог броја великих система који генеришу диспропорционално велики део укупног промета.
Сто највећих компанија по приходима остварило је отприлике 28,6 одсто укупних прихода целе привреде, што потврђује да је српско тржиште и даље снажно ослоњено на неколико доминантних компанија из енергетике, трговине, рударства, телекомуникација и такозване велике индустрије.
Када је реч о оствареној добити, привреда Србије остала је профитабилна, али уз приметно снижавање маржи услед виших трошкова рада, скупљег финансирања и слабијег екстерног окружења.
Овог пута фокус је био само на оним фирмама које су оствариле приходе изнад милијарду динара у том периоду.
Највеће приходе у земљи и даље остварују компаније које послују у секторима са огромним обртом робе или енергената, што значи да висок приход не мора нужно да подразумева и високу профитабилност. Електропривреда Србије, НИС, Србијагас, рударске компаније у Бору, као и највећи малопродајни ланци и телеком оператери доминирају по апсолутном промету, али међу њима постоје огромне разлике у нето профитним маржама.
Енергетика и трговина карактеришу се релативно нижим маржама због великог обима и високих улазних трошкова, док рударство и телекомуникације остварују знатно вишу профитабилност захваљујући повољнијој структури трошкова и јачој тржишној позицији. Управо зато је за озбиљну финансијску анализу неопходно посматрати приход и маржу заједно, а не изоловано.
С обзиром на све поменуто, листа првих десет приходаша не изненађује. На њој су рангирани највећи домаћи пословни системи и послодавци, на челу са Електропривредом Србије (ЕПС).
Крајем 2024. године пословало је укупно 112.670 привредних друштава, која су ангажовала 1.325.497 радника. Њихови укупни приходи износили су 20.086,6 милијарди динара.
Насупрот тим, збирним подацима целе домаће привреде, издваја се укупно 2.923 предузећа са остварених изнад милијарду динара годишњих прихода (око 8,5 милиона евра). Ови динарски “милијардери” заједно су остварили 15.657,8 милијарди динара прихода, односно имали су 77,9 одсто удела у укупним резултатима свих домаћих предузећа.
Ове 2.923 фирме запошљавале су 813.047 радника, то јест 61,3 одсто свих запослених у привредним друштвима.
Према подацима бонитетне куће ЦомпанyWалл, најзаступљеније делатности су делатности трговине, рачунарско програмирање, грађевинске делатности, док су традиционално највећи системи заступљени тек са неколико компанија, али изузетне величине (ЕПС, НИС, Зијин Мининг…).
Из перспективе инвестиционе и корпоративне анализе, подаци јасно показују да је у Србији најлакше остварити екстремно висок приход у трговини, рачунарству, градњи и енергетици и рударству (велики системи), али да се убедљиво највећи принос на приход пак остварује у рударству.
Другим речима, ако компанија у Србији остварује више десетина или стотина милијарди динара прихода, најпрофитабилнији пословни модел је онај који комбинује висок обрт са контролом над ретким ресурсом, инфраструктуром или тржишним положајем.
Зато су рударске компаније попут Сербиа Зијин Мининга далеко профитабилније од трговинских ланаца, иако су им приходи често нижи од највећих енергетских и трговинских система.
БОНУС ВИДЕО:
