Mislio sam da zadati put mogu preći samoželjenom brzinom na sebi
svojstven način, ali sam, ne tako brzo, shvatio da su mi koraci mali, put beskrajno
dugačak i načičkam svim mogućim tegobama, te da mi je za isti neophodno
dodatno vreme, koje nemam u prospektu svog dovijačkog ekspresionizma bez
ikakve percepcije i želje za umišljenim prošlim vremenima.
Izmedju dve tačke misaonog izražavanja kroz zadatu reč, ničega nema, samo tačka do tačke, odnosno
ništica do ništice. U službi poimanja životnih nelagodnosti, najjači utisak ostavljaju
oni krajolici sećanja koji prvi izblede. Nakon toga sledi samo još jedna lagana
sopstvena laž o idili vlastitog prikazanja kroz blještavilo zatamljenog ogledala.
U tom ponoru beskrajnih laži i precrtavanja snova, dodvoričkog
uglavljivanja bezidejnih projekata oivičenih koloritnim trakama koje ništa ne
znače, a prosute su po stazama koje ne vode nigde do u još jedan oholi dan nanizan
crnim florovima uspomena, jedan album već 35 godina traje i traje… Reč je o hard
rok bendu Guns n Roses i njihovom drugom studijskom albumu Lies (Laži).
Album je razbijački. Pun iskrene, nabijene, surove, energije, sve prašti od
iskrenog rokenrola, bez preteka bilo kakvih lažnih emocija. Žestok ritam vas drži
tih pola sata i neki minut preko toga. Iskreno, moćno, nema virtuelnog razdora
izmedju numera, jednostavno ceo album je sažet u dve reči u svojoj kompaktnosti –
vrlo dobar, no blistav je u svojoj tekstualnoj rečitosti i izvrstan u samom muzičkom
nadahnuću. Kao da ste zajahali vetar. Osćaj za divljenje i trenutno uživanje.
Dve numere su se izdvojile više od ostalih. Vanvremenska uspavano nežna
Patience i One In a Million, uradjena u nekom odsečenom grču nanizanih rifova
koji se pri kraju numere stapaju u jedan jetki klavirski eho, uzgred dajući sav
primat fantastičnim vokalima Eksl Rouza. Tek da se shvati koliko je u dubini, svih
svojih stvaralačkih podviga, Gans nežan bend. U stvari, rokeri su inače veliki
emotivci koji se uporno skrivaju ispod adrenalinskog pokrivača.
Sam album je naišao na podeljene kritike, uz glavnu opasku da su više
očekivali od benda čiji je debi album briljirao, da su Lies niti tamo, niti ovamo, da
se ne zna da li je to živi album sa bonusima novih studijskih pesama ili obrnuto,ali
su svi komentarisali prvo izdanje albuma u vezi samog omota, da je u najmanju
ruku bio neprikladan za ono vreme, tako da je drugo izdanje bilo malo drugačije,
odnosno manje eksplicitno, što bi rekli drevni čuvari morala sa svih mogućih
prostora. Da li je bend svojim, kako spoljašnjim, tako i unutrašnjim omotom, tada
uvredio pripadnice lepšeg pola ne znam, video isti jesam samo preko interneta, dok
sam drugo licencirano izdanje imao i u ruci i na gramofonu. Kako godine
ostavljaju traga na svima, tako i na meni, te stvarno se ne mogu setiti zašto sam
navedeni album ispustio i gde je završio. Jedna od retkih ploča Gansa koju ne
posedujem. Naravno da dozvoljavam da je sve to stvar ukusa, no kod mene je očita
greška.
U vezi albuma Lies bitna je još jedna stvar zašta su se uhvatili dotični
čuvari, a to je numera One in a million (Jedan u milion). Naime, pevač i pisac
teksta iste Eksl Rouz napadnut je da je rasista i homofobičan. Naravno da je on to
sve negirao. U pomenutoj pesmi se traži da mu se sklone sputa "policija i crnje", a
njegovo objašnjenje je da je ista nastala po njegovom ličnom iskustvu kada je prvi
put došao u Los Andjeles, te da je tom prilikom bio napadnut od strane grupe
crnaca prilikom pokušaja da ga opljačkaju.
Druga numera koja je ostavila blistavi trag je Patience (Strpljenje). Nežno
osmišljena balada sa tri akustične gitare i prepoznatljivog zvižduka, bez bubnjeva.
U kasnijim izvodjenjima nastupali su sa električnim gitarama i bubnjevima, ali ono
što je važno je to da je song izvodjen na svim njihovim živim nastupima. Sam tekst
je klasična storija o ljubavi, a da je za sve, pa i za nju, neophodno samo malo
strpljenja. No, kada si mlad, a pogotovo kada si premlad, onda je teško govoriti o
strpljenju. U suštini, kada si mlad nije lako valjano pričati o bilo čemu, no o
samom sebi.
Ta samodovoljnost je, na žalost, iscrpela sam bend, menjali su se kasnije
članovi istog, manje uspešno ili neuspešno, ali ono što su u prošlom veku napravili
Gansi, to njihovo lelujanje na olujnom vetru, u novom stoleću se nije ponovilo.
Vreme koje su oni iskoristili da projašu na vihoru, odavno je iza njih. Ali ostalo je
par albuma koji i te kako zavredjuju i pažnju današnjice. Jedan od njih je i Lies
(Laži) sa pomenutim numerama, sa preko pet miliona prodatih primeraka samo u
zemlji originalnog izdavaštva. Sleš i Eksl su zaista bili pravi tandem za osvajanje
novih muzičkih prostora. No, posle je sve ostalo istorija, istrošili su sve zajedničke
ideje uživavši u svojoj samotnoj mimikriji muzičkog opstanka.
Miodrag Marković
