Регион Војводине и даље предњачи по ценама, али и броју продатих парцела пољопривредног земљишта, показују најновији подаци Републичког геодетског завода.
Да се све више тргује земљом показује и то што је промет пољопривредних парцела у Србији, у односу на прошлу годину, већи за 6 одсто.
Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је у Каћу, по цени од 40 евра за метар квадратни за парцелу површине 52 ара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у првом полугодишту 2022. године прометовано је у општини Чока, по цени од 2.360.000 евра за 163 хектара.
Најскупљи хектар је у Сремском округу и кошта 42.250 евра, док је пре три године био упола јефтинији и износио је 20.900. Београдски регион је на другом месту и овде је хектар достигао цену од 36.250, а 2019. године је коштао 19.469. У Јужнобачком округу је хектар такође злата вредан и кошта 31.800, док је 2019. коштао 22.250. Севернобачки округ, Севернобанатски и Средњобанатски, као и Јужна и Источна Србија, држе неславни рекорд по најнижој цени парцела, па је овде, у просеку, највиша постигнута цена 17.500 евра по хектару.
Просечна површина у промету по регионима је: 1,6 хектара на подручју Војводине, 92 ара на подручју Шумадије и Западне Србије, 91 ар на подручју Града Београда и 74 ари на подручју Јужне и Источне Србије. Укупан сет података обухвата 8.367 купопродаја у целој Србији.
