Ипак, поједини случајеви указују да се овај део закона често крши, односно да комунална предузећа шаљу дугове на наплату преко извршитеља иако су уплатили средства правом предузећу, кажу за Нову економију у Удружењу потрошача Ефектива.
Двоје грађана из Ужица добило је позив за такву наплату рачуна за комуналије од изврштеља, са додатним трошковима тог поступка, који су били већи од дугова према комуналном предузећу. Случаји су се десили у размаку од шест година – један је из 2023. године, а други из 2017. године је већ решен, накнадном жалбом надлежним службама и извршитељу.
Иначе, људи овакве случајеве често, посебно у мањим срединама, објављују у јавности анонимно, преко друштвених мрежа.
Први случај
„Добила сам тужбу за неплаћен рачун за комуналије за март, април и јун. Износ та три рачуна је око 10.000 динара, у питању је превид„, каже једна грађанка из Ужица, чије је писмо крајем прошле године анонимно објављено на фејсбуку.
Како додаје, комунално је предало дуг извршитељима чији су трошкови 13.000 динара, већи од наведеног дуга. Комунално је на та три рачуна зарачунало камату од 710 динара.
„По закону ако извршите уплату по рачуну, дужни су да затворе први најстарији дуг, а не да рачун прескоче због неслагања позива на број. Јасно је да благајна комуналног није дужна да ‘гата’ да ли је неко заборавио да плати своје обавезе, али је дужно да рачуне затвара од најстаријег. Извршитељи су затрпани оваквим тужбама и то је незаконита пљачка и онако су људи на рубу егзистенције“, објашњава се у писму грађанке из Ужица.
Како потрошачи могу да се заштите?
Потрошачи треба да знају да се на њих првенствено примењује Закон о заштити потрошача, па тек кад он неку ситуацију не покрива, примењује се Закон о облигационим односима, каже за Нову економију Јован Ристић, правник у Удружењу потрошача Ефектива.
„Према члану 90 став 1 и 2 Закона о заштити потрошача, рачуни за услуге од општег економског интереса испоручују се само за пружене услуге, и могу се односити само на период измерене потрошње (обрачунски период) од највише месец дана„, каже Ристић.
Он подсећа и да се месечни рачун односи само на недоспело потраживање из тог месеца; месечни рачун је позив потрошачу да до рока доспелости (обично пада у негде у другој половини наредног месеца и обавезно је назначен) плати тај рачун, или почиње да му тече камата.
„Нема говора о томе да се месечни рачун може односити на било каква потраживања која су доспела; томе служе опомене – опомена пред обуставу пружања услуге и опомена пред утужење“, каже Ристић.
Према његовим речима, свако месечно потраживање има свој датум доспећа, и од њега, ако се рачун не плати у року, почиње да теку затезна камата и једногодишњи рок застаревања.
„Према члану 85 Закона о заштити потрошача, кад прођу два месеца од доспећа месечне обавезе, а да је потрошач није платио, трговац услугом стиче право да му обустави услугу, и о томе је дужан да му пошаље спецификовану опомену„, додаје Ристић.
Исто тако, трговац има право да потрошача утужи за доспело а неплаћено месечно потраживање, то јест да јавном извршитељу поднесе предлог за извршење на основу веродостојне исправе (извод из пословних књига, рачун), објашњава исти саговорник.
„Све нам ово говори да се месечним рачунима не могу плаћати заостала доспела потраживања, и јавна предузећа не само што на своје рачуне и уплатнице стављају ознаке месеца и године, већ на уплатнице, ради лакшег рачуноводственог разврставања стављају одвојене позиве на број – како би се, у смислу примене наведених законских одредби, тачно знало шта је плаћено“, објашњава Ристић.
Ристић објашњава да је то и добар пословни обичај јавних и комуналних предузећа, који својим незаконитим рачунима крше Електропривреда Србије и поједини водоводи.
„Њихови рачуни и уплатнице као саставни делови тих рачуна служе за плаћање збира доспелих и недоспелих потраживања, и пошто су уплатнице свесно и намерно – супротно добрим пословним обичајима – необележене ознаком месеца и године, и носе увек исти позив на број (то је незаконити систем избегавања наступања застарелости), свака потрошачева уплата се као неопредељена, по члану 312 Закона о облигационим односима, аутоматски и без потрошачеве воље аутоматски преусмерава на подмиривање најстаријег непокривеног потраживања према њему, уколико таква потраживања постоје“, објашњава Ристић.
Како Ристић додаје, то је већ регулисано Законом о заштити потрошача кроз обавезу трговца да издаје месечне рачуне који се односе на текућу, недоспелу месечну обавезу која одвојено доспева на наплату.
„Не сме се рачун, као што је случај са ЕПС-овим, односити на збир доспелих и недоспелих потраживања, а још мање се сме тај збир изнова каматирати из месеца у месец онда кад потрошач ‘вуче’ за собом нека доспела потраживања, јер то производи забрањени ефекат обрачунавања камате на камату“, објашњава Ристић.
Управо због тога су Ефектива и Републичка унија потрошача 17. децембра 2021. године против ЕПС-а покренуле колективни потрошачки спор пред Министарством унутрашње и спољне трговине, подсећа саговорник Нове економије.
О другом сличном случају можете прочитати у тексту Нове економије ОВДЕ.
