У градовима Србије је близу трећине места на средњошколском ИТ смеру после првог уписног круга остала празна.
“Деца и родитељи били су “запаљени” за ИТ одељења, мислећи да у њима резултат може да направи свако, не схватајући да овај смер тражи много математичког знања. Није исто бити “хакер”, у смислу знања о мрежама и виндоузу, и бити програмер”
Опет ћемо имати стопроцентно испуњена одељења у медицинским школама и опет ће већина тражених и добро плаћених заната бити празна, а новина првог уписног круга у средње школе јесте да ће одељења ИТ смера бити – полупразна.
У првом кругу уписа у средње школе је расподељено нешто више од 59.000 места од 64.000 колико је ученика полагало завршни испит.
Они, нераспоређени, око 1.500 могу да конкуришу на престала места. А где су остала?
ИТ смерови празни
У градовима Србије је близу трећине места на средњошколском ИТ смеру, односно, како се прецизно зову одељења за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику, после првог уписног круга остала празна. У Београду, такође, та одељења су полупразна. За упис у ова ИТ одељења пријавило се око 1.900 свршених осмака, али је пријемни испит положило свега њих 917, па је планирани број места за упис смањен на 940. Од тог броја, слободна су на нивоу Србије 303 места.
О дебаклу уписа у одељења ученика са посебним способностима за рачунарство и математику, у којима је предвиђено максимално 20 ђака, сведоче и ови примери – након првог уписног круга, у гимназији у Чачку има 11 слободних места, у ваљевској 13, а у гимназији у нишкој општини Медијана чак 16.
Такви и слични резултати у Србији за председник Форума београдских гимназија Александра Маркова нису изненађење јер, како истиче, и претходних година се често дешавало да велики број ИТ одељења остане неуписан, па да Министарство просвете одобри формирање одељења са свега 10 уписаних ђака.
Изненађење је, међутим, Београд где ИТ одељења до ове године нису имала проблем са испуњењем квоте од 20 ученика, а сада слободних места има и у гимназијама “Патријарх Павле” и “Свети Сава”, у Дванаестој, Шестој и Осмој, те гимназијама у Младеновцу и Земуну.
Нема довољно надарених?
Све ово, по мишљењу Маркова, отвара основно питање – да ли ИТ одељења у гимназијама уопште треба да постоје у толиком броју?
“Јер, да подсетимо, пре десетак година са тим смером се кренуло тако да буду до два одељења у Београду, а на нивоу Србије да их буде 6-7 у појединим регионима. Но, онда су директори гимназија, један за другим, почели да траже од Министарства, а оно да одобрава, тако да данас малтене свака београдска гимназија има макар по једно, а неретко два одељења ИТ смера. То је програм за надарену децу, а ми смо претходних година имали велики број уписаних ученика који једноставно нису довољно квалитетни за то”, каже председник Форума београдских гимназија.
Друго питање, како додаје, јесте зашто је ИТ смер уопште дат гимназијама, јер у тим одељењима ученици током школовања немају велики број типичних гимназијских предмета и уче их током једне или две школске године. Он сматра да је овај смер знатно ближи средњој стручној школи.
“Ако узмете у обзир да у Београду имате више електротехничких школа које не упишу довољан број ученика, питање је зашто је гимназијама додељиван тај профил који је ближи електротехничким школама. Право је време да се покрене шира расправа да ли нам је толики број одељења потребан и да се од следеће школске године он смањи. Не бих говорио да је реч о дебаклу уписа, једноставно, ученици су током претходних година видели о чему се ради, ове године у старту је заинтересованост била мања, пријемни испит је далеко лошије урађен и све су то показатељи да одељења за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику у овом броју нису потребна”. закључује Александар Марков.
Није исто бити хакер и знати “виндоуз”
Иначе, основ за рачунарство и информатику је математика, а један од наших најбољих педагога из сфере ове науке, директор Ваљевске гимназије у време њених најбољих дана и некадашњи председник Друштва математичара Србије др Војислав Андрић, претпоставља да постоји неколико разлога због чега ће ИТ одељења ове године бити полупразна.
“Први је неадекватан ученички кадар. Деца и родитељи су били ‘запаљени’ за ИТ одељења, мислећи да у њима резултат може да направи свако, несхватајући да овај смер тражи много математичког знања. Није исто бити ‘хакер’, у смислу знања о мрежама и виндоузу, и бити програмер. Други разлог је слаба проходност те струке ка математичким и техничким факултетима, јер у конкуренцији са онима који боље знају математику а то су деца са природног смера и из математичких гимназија, они не могу да упишу жељене факултете”, истиче Андрић.
Трећи разлог, по његовом мишљењу, јесте неодговарајући наставни кадар јер, како каже, “они који децу могу научити програмирање неће да раде у школи пошто у компанијама имају бар дупло већу плату, а они који хоће то децу не могу да науче”.
“Коначно, у многим градовима једноставно немамо деце тих интелектуалних карактеристика за 20 места у ИТ и за 20 места у специјализованом математичком одељењу. С обзиром на блискост та два програма, није неопходно да постоје два, већ да постоји једно али вредно одељење”, сматра он.
Један уписан за обућара
Када је реч о средњим стручним школама у Србији, по речима Милорада Антић из Форума средњих стручних школа, резултат првог круга уписа је очекиван и готово идентичан претходним годинама – попуњена је здравствена струка где је била највећа навала и тражио се највећи број бодова, потом стручна занимања ИТ сектора и економија, право и угоститељство на трећем месту.
“С друге стране, нисмо задовољни уписом у средње пољопривредне, школе текстила и коже, али и доста машинских смерова нам је остало празно, а потом и грађевина, нарочито трогодишња занимања. Пример за то је да су поједине школе на смер дизајнера коже или обућара уписале једног јединог ђака. Веома мало имамо уписаних и на смерове пекара и месара, уопште за мајсторска занимања на чије услуге некада чекате пар месеци”, прича Антић.
А реч је о дефицитарним занимањима која уопште нису мало плаћена, саговорник истиче да нека од њих доносе плату већу од програмерске.
“Као што је занимање заваривач који као обучен мајстор може да заради месечно 2.000 до 4.000 евра, али је за тај смер остало доста празних места у већини школа које га имају. Неспорно да је то тешко занимање, али је изузетно добро плаћено и са тим занатом можете да живите добро и квалитетно. И пекар и месар, чије су плате такође озбиљне, су занимања за која се плашим да ће остати празна и након другог уписног круга”, страхује Антић.
Сума сумарум, како истиче, од свих нових средњошколаца у потпуности ћемо имати генерацију нових медицинских сестара и техничара, али не за наше тржиште.
“Нажалост, и ту генерацију ћемо ишколовати, уложити доста новца и онда из ‘извести’ у земље западне Европе које су задовољне тим нашим кадром, јер су наше медицинске школе, и у смислу наставе и у смислу праксе, заиста квалитетне”, закључује он, додајући да за дефицитарна занатска занимања у Србији „нема спаса“ ако немају карактер дуалног образовања.
Нема места за браваре у Ваљеву
Да је ипак могуће да и занати буду попуњени већ у првом кругу уписа, потврђује пример Техничке школе у Ваљеву, где у одељењима за занимања бравар-заваривач, механичар моторних возила, монтер суве градње, руковалац грађевинском механизацијом, оператер машинске обраде, инсталатер водовода, грејања и клима уређаја, слободних места – нема. Разлог томе је што су сва дуална, са наставом у школи и праксом, која у завршном разреду има и новчану накнаду, у фирмама.
“Код нас је тако за упис на занимање монтер суве градње требало минимум 53 бода, колико се у неким школама тражило за четврти степен стручне спреме, код нас су се на занате уписали и ђаци са 76 бодова. У првом кругу смо, дакле, испунили и дефицитарна занимања, али је проблем, што није до нас, што је одређено да ова одељења имају до 14 ученика”, каже Бранко Голоскоковић, директор ваљевске Техничке школе.
За упис потребно лекарско уверење
Помоћник министра просвете за средње образовање Милош Благојевић изјавио је да јуче почео упис у средње школе, као и да највеће интересовање влада за образовним профилима медицинске струке, пре свега у унутрашњости Србије.
Он је објаснио и да ученици могу да се упишу непосредно у средњим школама и да предају своја документа још данас од 8 до 15 часа, а електронским путем, преко Портала “Моја средња школа” могу то да обаве до 6. јула.
“За испуњеност здравствених захтева је услов за упис на одређене образовне профиле, а лекарско уверење је непоходан документ који се приликом уписа прилаже. Уколико ученик има лекарско уверење у папирној форми које се разликује од статуса на Порталу Моја средња школа, потребно је да упис изврши у средњој школи где је распоређен, у терминима када је то предвиђено”, рекао је Благојевић.
Сви они који из здравствених и објективних разлога нису полагали завршни испит у јунском року, моћи ће то да ураде 14, 15. и 16. августа додао је.
МОНДО
