Додала је и да је привреда имала велике примедбе на могућност да неко буде на боловању 60 дана без провере комисије, као и да је симптоматично да, како је истакла, људи у великом броју случајева користе боловање баш 58 дана.
Министарка је, верује професор београдског Медицинског факултета др Петар Булат, вероватно имала податке које најшира јавност нема, али пракса показује да се број боловања и даље повећава у време сезонских радова, а статистика каже да у последње две године неумољиво расте и на годишњем нивоу.
Предлог измена Закона предвиђа и да ће контрола убудуће бити на комисијама, са изузетком за онколошке пацијенте који пролазе вишемесечну терапију, као и пацијенте који су тек изашли из болнице после тешке кардиохируршке операције. Овај посао обављаће само једна комисија која ће одлучивати о лечењу пацијената, али се још не зна да ли ће се налазити у Министарству здравља или у Фонду здравственог осигурања.
Иако се злоупотреба боловања у односу на неке претходне деценије смањила, у Унији послодаваца наглашавају да је и даље велика и процењују да око 40.000 радника сваке године одсуствује са посла иако нема никаквих здравствених тегоба.
Према подацима РФЗО, осигураници су на дужим боловањима најчешће због повреда, болести мишићно-коштаног система, тумора, болести система крвотока и душевних поремећаја. Једна четвртина ове категорије јесу труднице. Међутим, комисије су наилазиле на најразличитије случајеве, па и на отварање боловања да би се отхранили тек рођени штенци!
Најдуже одсуствовање с посла због болести трајало је пуну деценију, а од короне, примећују стручњаци, број „оболелих“ радника расте. Тако је, према подацима РФЗО, 2020. на боловању дужем од месец дана било 35.000 упосленика више него годину пре тога, а 2021. још 14.000 више у у односу на 2020.
Подаци РФЗО показују и да је прошле године извршено само око 2.500 провера боловања, што је око осам одсто од укупног броја донетих оцена о привременој спречености за рад. У 12 одсто случајева утврђене су неправилности.
Лекари у своју одбрану истичу да су њихове руке везане јер они не могу да знају да ли неко лажира своје симптоме или не, као и да одлуке о продужетку боловања не доносе самостално.
– Изабрани лекар познаје свог пацијента, међутим ако он дође са симптомима који су наведени у том налазу, он не може ићи преко налаза и извештаја неког супспецијалисте. Тако да то остаје на душу пацијената и оних супспецијалиста и специјалиста који су прегледали те пацијенте – рекла је др Бисерка Обрадовић, лекар опште праксе.
Једна од водећих новина коју доноси ова измена јесте да ће уместо досадашње две, контролу спроводити само једна комисија. Струка апелује да се списак пацијената изузетих изменом прошири, као и да се комисија убудуће формира искључиво у оквиру Домова здравља.
То је најидеалније за оне болеснике који су фебрилни са температуром, са многобројним вирусним инфекцијама. Он може бити било који други, њега неће примити нико други ако има неку малигно обољење, а зарадио је неко вирусно обољење, значи он спада као акутни болесник тада – каже Обрадовић.
Из Уније послодаваца поздрављају ову иницијативу Министарства и оптимистично истичу да ће се изменама закона смањити број боловања која нису оправдана, али и олакшати функционисање привреде.
-Изостанак било кога преко неког броја који се може предвидети да би могао бити на боловању представља велики проблем. Значи, или смањује ефикасност фирме или често се морају одређени процеси зауставити из разлога што некад кључни људи у том процесу буду одсутни. Немогуће је остварити оно што се мора урадити – Небојша Атанацковић из уније послодаваца Србије.
Док не дође до промена – на снази и даље остаје актуелни закон из 2019. према којем лекар опште праксе пацијенту може да отвори боловање до 60 дана без изласка на комисију.
Новости
