Они који планирају да подигну кредит, пре самог потписивања уговора са банком морају да размишљају о доста ствари – како да обезбеде готовину за учешће, да ли ће камата бити превисока, али и шта ће бити уколико остану без посла, разболе се или им се нешто деси. С обзиром на то да кредити, попут стамбених, могу да се отплаћују и по 30 година, многи клијенти одлучују да сваког месеца плаћају осигурање, „за сваки случај“. На тај начин, уколико премину током отплате, њихове дугове неће “наследити” деца.
Када је у питању смрт дужника током периода отплате, постоје два исхода за остатак дуга – или ће се пренети на наследнике, што су најчешће деца или супружник, или ће се наплатити од осигуравајуће куће.
Банкарски стручњаци више пута су истицали да велики број корисника кредита невезано да ли су стамбени или неки други, бира да плаћа осигурање сваког месеца, те да су случајеви у којима, ако дође до изненадне смрти, дуг наследе деца или супружник, заправо ретки. То не чуди, када се у обзир узме чињеница да осигурање кредита може да се обезбеди за мање од 20 евра месечно.
Шта нуде осигуравајуће куће?
Осигурање кредита нуде осигуравајуће куће, неке као осигурање кредита, а неке као животно осигурање, али без обзира на ову разлику, намена им је иста – да обезбеде сигурност наследника дужника. Наравно, месечни износ варира од куће до куће, а зависи од различитих параметара, међу којима је, наравно, висина позајмице.
Примера ради, за кредит од 35.000 евра, месечни износ који клијент треба да уплаћује како би осигурао кредит је око 1.800 динара, док ће позајмицу од 75.000 евра „покрити“ месечни износ од 3.900 динара. Иначе, ови месечни износи могу да буду и нижи, по 800 динара, уколико банкарски клијент жели да се осигура само од изненадног губитка посла.
Иначе, полиса почиње да важи чим осигуравајућа кућа и клијент потпишу уговор. Дакле, докле год клијент једном месечно или у неком другом, уговореном временском интервалу, уплаћује договорени износ, уколико изненада премине, његова деца неће наследити дуг.
Међутим, треба обратити пажњу на то да поједине осигуравајуће куће осигуравају само уколико смрт наступи услед незгоде, не и након болести. Иначе, овакве понуде постоје за различите врсте позајмица, попут стамбених, кеш и кредита за рефинансирање, а поступак је увек исти – право наплате од осигуравајуће куће нема породица, већ банка преминулог корисника, која ће на тај начин отплатити остатак дуга.
Кредите осигурава и држава, али само у корист банке
Национална корпорација за осигурање стамбених кредита (НКОСК), државна је институција код које грађани могу да осигурају своје банкарске позајмице. Ово осигурање заправо штити банку у случају да дужник престане да намирује рате стамбеног кредита и функционише тако што НКОСК плаћа банци рате уместо дужника, све док банка не прода дужников стан на који је стављена хипотека и тако намири дуг. Дакле, ово осигурање штити банку, а корисницима нуди нешто ниже рате кредита. Ипак, ово није начин да дужник заштити своју породицу у случају да он премине. Једини начин за то је осигурање код осигуравајуће куће.
