– Код нас су корисници банкарских услуга изузети из примене Закона о заштити потрошача и код њих важи потпуно други закон који се зове Закон о заштити корисника финансијских услуга, изјавио је Ристић за Танјуг.
Додао је да Закон о заштити корисника финансијских услуга на неколико места упућује на Закон о заштити потрошача, али да забрана попут оне из регистра „Не зови“ нигде није унета.
– Значи, не можемо да спречимо да нас неко зове у име банке да нам нуди зајмове и сличне ствари, указао је Ристић.
Ристић је навео да је потребно допунити Закон о заштити потрошача, како би се у њега унела забрана слања материјала на апликације попут Вибера или Воцапа.
На питање да ли неке фирме могу да злоупотребе вештачку интелигенцију, Ристић је навео пример САД, где је вештачка интелигенција коришћена за симулирање гласова.
-. Она се користи на још вишем нивоу за обмане у смислу избора, да се људи обесхрабре да излазе на изборе. Што се тиче трговаца, врло лако можда да се искористи једна таква вештачка интелигенција да се заметну трагови, казао је Ристић.
Потрошачи који не желе да примају позиве од трговаца путем телефона, смс или ммс порука могу да се упишу у регистар „Не зови“. Предвиђено је да упис или испис појединог броја у регистар „Не зови“ може да затражи само корисник телефонског броја, а захтев ће моћи да се поднесе преко апликације, електронским путем или подношењем захтева у пословним просторијама оператора.
Потрошач који подноси захтев свом оператору ради уписа телефонског броја у регистар не доставља први пут своје личне податке јер они већ постоје у бази оператора и прибављени су у тренутку закључења потрошачког уговора.
Формирање регистра „Не зови“ обавезује трговце да, пре него позову било који број, провере да ли се он налази на листи оних који не желе да примају позиве у којима се нуде роба или услуге.
