Raspoloženje Nemaca za kupovinu i dalje je loše zbog inflacije i kriza koje je izazvao rat u Ukrajini, a prethodno i pandemija. Ipak, trend ide blago naviše, rekli su stručnjaci.
„Očekivanja od zarada osetno rastu, a od privrede umereno“, saopštili su u četvrtak nirnberški instituti GfK i NIM dodajući da je i očekivana sklonost potrošnji umerena.
Dva instituta predstavila su rezultate studije o potrošačkoj klimi u aprilu prema kojoj se ona poboljšala treći put zaredom, na dvogodišnji maksimum od minus 24,2 poena.
Pre pandemije, indikator je bio relativno stabilan na oko plus 10 poena.
Ipak, potrošnju i dalje koči veoma velika sklonost građana da štede, rekli su istraživači.
„Snažnije poboljšanje potrošačke klime u odnosu na prethodna dva meseca prvenstveno je zbog osetnog porasta u očekivanjima prihoda“, rekao je stručnjak za potrošnju instituta NIM Rolf Birkl (Bürkl).
„Na osnovu naših analiza znamo da se očekivanja od prihoda prvenstveno orijentišu prema realnom kretanju zarada. I tu su signali bez sumnje pozitivni“, objasnio je Birkl.
Pozitivan trend Birkl pripisuje povećanju plata uz istovremeno opadanje stope inflacije. Kupovna moć će se stoga ponovo povećati.
Privatna domaćinstva trenutno beleže značajna povećanja realnih prihoda, bilo da je reč o kolektivno ugovorenim platama ili penzijama.
„Značajno su porasle i nastaviće da rastu u narednim mesecima“, rekao je Birkl.
Međutim, momentalno raspoloženje potrošača je gore od stvarnog stanja. Takva loša klima, prema rečima stručnjaka, zamagljuje indikatore koji su realni.
Ljudi su veoma nesigurni zbog mnogih domaćih i međunarodnih kriza, objasbio je Birkl.