Sat je bio namešten na 4,45 i trebao je biti svakodnevni tihi pokretač ljudske
živosti i svih onih neumitnih, ponekad i iskorenjenih, aktivnosti. Mrtav je bio
odavno, a to što je još uvek disao, njemu ništa nije značilo. Držeći se za vazduh,
kao najsigurnije potpore, relaksivirao je svoje sive misli. I tako u krug. Pejsaži od
njegovih snova cvileli su negde duboko skriveni u njemu.
Sećanja su se preplitala
u tom oskudnom kovitlacu izmedju zbilje i nestvarnih doživljaja. Svakodnevna
rutina ga je cedila, no nikada do kraja, dozvoljavajući mu da udahne taj opori
uzdah prošlosti, sete i prohujale mladosti. Pre predvidjenog vremena ustao je,
isključio alarm, i u neurednoj sobi, spremao se da odradi još jedan izgubljeni dan.
Onako, rutinerski, bez emocija, grubo i tek da okrene još jedan list na kalendaru
vlastitih besmislenih dnevnih aktivnosti. Nije žurio, posao ga je čekao kao i uvek,
no to jutro je, ne znajući i sam zašto, uz prvu jutarnju kafu i omiljenu radio
stanicu, bacio pogled na skromnu kolekciju ploča. Prebirajući po istoj, izvukao je
jedan dupli album, blago zgužvan i malo ispisan nekim brojkama. Bio je to dupli
album Dade Topića pod jednostavnim nazivom Neosedlani. Nije bio njegov
omiljeni pevač, ali se vrlo dobro sećao kako je pre, malte ne, pola veka, od svoje
bake iskukao da mu kupi istu, bio je tinejdžer koji je voleo rokenrol, a sa istog je
čuo par numera na radiju. Baka, ko baka, popustila je i kupila mu traženu ploču.
Razmišljao je i o njoj i o pločama. Svaka je imala otisak, na svoj način.
Dadu Topića, svi, iole poznavaoci muzike, pamtiće po dve ostvarene teme:
Da li znaš da te volim i Princeza ( duet sa Sladjanom Milošević). Naravno da će
biti upamćen i po albumu Time I gde se nalazi čuvena Za Koji Život Da Se Rodim,
koji je mnogima ostao u više no prijatnom sećanju. Dado je bio nesporni pionir
rokenrola na ovim prostorima. Medjutim, bez obzira na sjajna ostvarenja sa
grupom Time i solo uzlete, stoji jedan album, malo manje privlačan, ali izuzetno
konceptualno odradjen. Bavi se usponom i padom mladog čoveka, koji na trenutak
ostvari svoje snove, no brzo se vrati na dno. Sanjajući njemu tada daleke, šarene
prostore, shvatiće, mada kasno, da su linije života prosute na sve strane, a on neku
tek ovlaš i dodirne. Njegova, ostaje samo njegova, opora i čežnjiva, ali je njegova.
Prva numera, od jedanaest na albumu je tema Let 305 koja govori o
skromnom mladiću koji odlazi za Minhen sa željom da se probije svojom lepotom,
izrazitom namerom da uspe u tudjem, stranom, svetu. Opijen snovima leti kroz
oblake… Sama numera je odradjena u džez rok maniru. Sledeća tema je Na
koncertu Rolling Stonesa, prava rok numera, blista sve, od vokala, do ritma i solo
partitura. Utisak jednog mladog bića, gledajući Stonse sedamdesetih godina
prošlog stoleća, kada su bili u punoj snazi, samo još jače produbljuje nade našeg
mladog junaka, misleći da može zajahati oblake poput Džegera i Ričardsa. Sama
numera je tada bila veliki hit na ovim prostorima. Balada o Mariji Dirisamer je
jedna laganica koja govori o odnosu izmedju mladića sa Balkana i njegove
stanodavke, gde se razvija jedan nežan odnos. Oboje su sanjari, svako na svoj
način. Numera Apartman 1001 je takodje uradjena u jednom laganom džez rok
maniru. Naš junak sa početka Neosedlane priče postaje žigolo, lagani način da
zaradi novac. No, još uvek je daleko od dna životnih iskušenja…
Sledeća numera je Rock n roll Mama, prelepa rok numera sa elementima
džeza, bila je jedna od vidjenijih tema sa ovog albuma u tom dobu, krajem
sedamdesetih godina. Upoznaje nas sa džet set društvom vremena u kome je
mladić nagurao svoje snove. Zatim sledi tragedija kada naš junak dobija milion
dolara na kocki, ruletu. On lično misli da ga je sreća pogledala, za njega se svi
lepe, koriste ga na raznorazne načine. Na njoj je sjajan opus klavijatura Krisa
Nikolića i pažljivo skockani prateći vokali Sladjane Milošević.
Hallo Honey je numera koja govori o otržnjenju našeg mladog srećnika,
koji, kako je dobio, tako je i izgubio novac. No, više niko ga i ne prepoznaje, beže
od njega. Umerena rokenrol tema, sjajni vokali i ritmika koja drži pažnju od
počečtka do kraja numere.
Onda sledi otrežnjenje kroz naslovnu numeru Konji Neosedlani, koja se
sastoji od četiri dela: Grijeh, Spoznaja, Kajanje i Svitanje. U nešto malo više od
trinaest minuta kroz tekst, vokal i klavijature, nadmeću se razočarenje, ljubav i
ostaci od nade. Skrhani mladi čovek, koji se na trenutak bio uzdigao, ne svojim
radom, nego više spletom okolnosti, shvata da u tudjem svetu samo novac govori o
njemu, ništa drugo nije bitno. Tudjina, je uvek tudjina i ništa više, ništa drugo.
Okajavanje greha, spoznaja svojih gluposti i nedela ide kroz kajanje, očaj, ali i
radjanje novog dana. Poklič beznadja klavijature sve vreme drže na visokom
nivou, da bi na kraju numere, ipak ostavile neki tračak nade, kroz pošteni,
jednostavan rad, ne puno plaćen.
Deveta tema je Radmila, pesma o sličnoj osobi kao što je naš junak, samo
što je reč o ženskoj osobi, koju on prepoznaje iz svog zavičaja. Ide istim stopama
kao što je i on bio, lagano, bez pametnih misli, on je bio žigolo i kockar, a ona se
bavi porno industrijom. Kroz nju osudio je i sebe samog. Za njom sledi numera
Jovane, Jovane moj, song koji u sebi nosi i prikrivene etno momente, i ovoga puta
uradjene u nekom džez rok sešn maniru. Kroz Jovana data je priča o klasičnom
gastajbajteru.
Album završava numera Hej, hej, jugosloveni, tema radničke klase kao
gradjana drugog reda, balada o izgubljenim nadanjima, razočarenjima i mnogim
životima koji su ostali na tudjim cestama. Merilo vrednosti jednog uspešnog života
može se meriti uvek na više načina. Sunce tudjeg neba… Nema idiličnosti, samo
utisak promašenosti, nezadovoljstva i beznadja.
Sam pojam neosedlanosti vezuje se iritantnu nit koja spaja slobodne prostore
u svim oblastima rada i života, uključujući i samu muzičku kulturu. U stvarnom
svetu teško je doći do takve slobode, jer uvek ima neko ko je iznad vas, ma kako
da se činite velikim, a kada zaista, uglavnom igrom slučaja, to i postanete, ne
uznosite se, nikada ne možete znati koliko to može trajati. Uvek će vam izgledati
kraće nego što vi mislite da zaslužujete.
Lagano je uzdahnuo, vratio gramofonsku ploču na svoje mesto, setivši se na
trenutak i svojih gastajbajterskih dana, nije uspeo, nije se mogao prilagoditi
takvom načinu života, on je hteo provod i da postane neko i nešto. Evo, živ je, ima
pregršt sećanja na sve promašene dane svoga življenja, niti je postao neko, niti je
ostvario svoje mladalačke ideale. Možda je osetio nekakav tračak slobodnog
jahanja kroz sive oblake, makar na tren…
Miodrag Marković
