Пре четири године Горан Тодоровић накратко је узео за таоце ученике трећег разреда Економско-угоститељске школе „Вук Kараџић“ у Великој Плани, наоружан експлозивом, пиштољем, аутоматском пушком и ручном бомбом.
У школи која није имала обезбеђење његове намере осујетио је професор Славољуб Стојадиновић, оборивши га на земљу и савладавши га.
Подсетимо, на паничан позив једне од својих ученица овај наставник физичког и разредни старешина провалио је кроз врата, која је изнутра нападач залепио селотејпом.
„Унутра сам најпре видео колегу, а потом и човека са пушком у руци. Нисам имао појма шта се дешава, само ми је прошло кроз главу да морам да извучем децу из учионице, да савладам тог човека, да све прође без последица. На тренутак, тај мушкарац скренуо је поглед ка табли. Искористио сам тај тренутак његове непажње, скочио на њега, ухватио га за пушку – за цев, али и за место поред окидача. Рекао сам деци да изађу из учионице. Kад сам се следећег момента окренуо, учионица је била празна. Тада ми је пао камен са срца. ‘Борим се на живот и смрт, али бар су деца безбедна!’, помислио сам“, рекао је тада Стојадиновић за Блиц.
Рвући се са њим, нападача је успео да савлада, иако је овај испалио два метка која су прострујала поред Славољубове главе. Тек касније је видео да су у ученичкој клупи остављени каписле, детонатор и пиштољ.
Данашња трагедија призвала је сећање на тај дан.
„Нама је било потребно много времена да помогнемо нашим ђацима да се опораве од трауме, као и да се ми, просветни радници, дозовемо себи. А код нас није било жртава. Не могу ни да замислим како је колегама и ученицима који су доживели ову трагедију и колико ће им у наредном периоду бити потребно снаге“, каже Стојадиновић за портал Н1, израживши саучешће породицама настрадале деце и чувара, као и жеље за брз опоравак рањеним ђацима и колегиници.
Пре четири године, након покушаја талачке кризе у школи у Великој Плани, јавност је детаљно разматрала начине да се побољша безбедност деце у школама. Стојадиновић је медијски простор користио да укаже на овај проблем.
„Према мом знању, већина школа у Београду има обезбеђење, које се плаћа из џепа родитеља и у питању су приватне фирме. Али у унутрашњости није тако. Ми немамо начин да решимо овај проблем. Убеђен сам да ће оваквих инцидената, нажалост, бити све више. Друштво је тако да су деца изложена најгорим утицајима и романтизацији криминала“, рекао је он, додавши да евентуално решење види у поновном увођењу предмета Одбрана и заштита.
Упитан да ли наставници могу да примете аларманта понашања код деце, он истиче да чак и када се то деси, просветним радницима су везане руке.
„Систем у нашим школама је већ годинама такав да су деца потпуно заштићена, а наставници чак и ако хоће да изразе добронамерну бригу поводом понашања ученика, то не могу да ураде. Деци не сме ништа да се каже и само ми знамо како одржимо тих 45 минута часа“.
Подсетимо, након масовног убиства у ОШ „Владислав Рибникар“, огласила су се удружења просветних радника. Синдикат образовања Србије оценио је да је ова трагедија епилог многих нерешених проблема, те да су и раније указивали да школа није безбедна средина.
Грански синдикат просветних радника Србије „Независност“ затражио је да се на улазима у основне и средње школе инсталирају детектори метала, као и да се обавезно ангажује професионално обезбеђење и боље организују школски полицајци, док је Асоцијација слободних и независних синдиката истакао да је данашња трагедија „последица толерисања и инстутицијалног играња са вршњачким насиљем“.
