Више од годину дана корисници стамбених кредита у Србији били су мирни. Нису морали да брину о висини рате јер је каматна стопа одредбама Народне банке Србије (НБС) од октобра 2023. била ограничена на максималних 4,08 одсто. Међутим, ова мера НБС престаје да важи 1. јануара, а тада на снагу ступају нова законска решења која доносе и веће рате.
Консултант и бивши генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић каже за Блоомберг Адрију да ће, ако се усвоје предложени закони НБС, од јануара корисницима стамбених кредита у Србији рате ипак порасти.
“Свакако је каматна стопа од пет одсто, предложена законом, већа од садашњих 4,08 одсто. Колико ће порасти, зависи од више фактора, од тога колики је кредит и када сте га узели. То је битно због начина обрачуна камате јер корисници прво плаћају камату па тек онда главницу. Тако ће ова промена стопе на оне који су давно узели кредит мање утицати, док ће грађани који су недавно подигли стамбени кредит ове промене много више осетити”, истиче Васић.
Иначе, у скупштинској процедури налази се сет закона из домена НБС, а међу њима и предлог Закона о заштити корисника финансијских услуга, који би требало да буду усвојени до краја децембра. У делу овог закона наведена је прелазна одредба у трајању од годину дана, односно од 1. јануара 2025. до 31. децембра, по којој је каматна стопа стамбених кредита ограничена на максималних пет одсто.
Она се примењује код свих уговора с променљивом стопом, што обухвата и кредите који су закључени пре доношења овог закона, као и оне који се склопе касније.
Васић истиче да је ово свакако повољније по грађане него да се од 2025. примењује тржишна каматна стопа јер је шестомесечни еурибор, од кога највише зависе каматне стопе кредита индексираних у еврима, сада на нивоу од око 2,6 одсто. Када се томе, како истиче, дода маржа банке од три одсто, то је укупно 5,6 одсто. “Било би идеално да каматна стопа и од јануара 2025. остане на садашњих 4,08 одсто.”
“Потребан противтег банкарском сектору”
Према његовим речима, велики број људи у Србији користи стамбене кредите, и то с променљивом каматном стопом, код које најважнију улогу игра управо износ еурибора. “Око 165.000 људи има стамбени кредит у Србији, а више од 95 одсто та врста позајмице индексирана је у еврима, и то с варијабилном каматном стопом.”
Васић наглашава да је овакав начин, да се административним мерама донекле утиче на тржиште, разумљив када долази до драстичнијих скокова каматних стопа и брзог преношења тог утицаја на буџете корисника банкарских производа.
“Ипак, дугорочно мора да се нађе неки противтег банкарском сектору јер је он доминантан на нашем тржишту. Више од 95 одсто новца који се појављује било где у Србији сконцентрисано је у банкама. Потребни су нови извори финансирања. Овде седам-осам банака заузима 95 одсто тржишта. Тако је неопходно и на страни понуде и тражње створити нове изворе.”
Одредба о камати од пет одсто прелазна
После усвајања закона, каматне стопе стамбених кредита биће веће за скоро један процентни поен. То последично доводи и до раста месечних рата кредита дужника. Према рачуници аналитичара Блоомберг Адрије, за оне који су недавно узели стамбени кредит вредан 80.000 евра, месечна рата уз садашњу камату од 4,08 одсто износи око 488 евра.
Када се за мање од месец дана примене нове законске одредбе, рата овог кредита биће већа за око 40 евра и износиће око 528 евра.
Промена рате код стамбеног кредита од 80.000 евра
Ипак, када не би дошло до усвајања и примене новог закона, рате би биле још веће. Наиме, како су израчунали аналитичари Блоомберг Адрије, месечна рата попела би се на око 559 евра јер је тренутна тржишна каматна стопа још већа и износи око 5,7 одсто.
Код банкарских позајмица с већим износом разлика у висини рата била би још већа. Тако би, на пример, кориснику стамбеног кредита од 120.000 евра садашња месечна рата од 732 евра од јануара 2025. отишла на 792 евра, што је за око 60 евра више. Ипак, ако би се пратили тржишни услови, рата оволике позајмице износила би чак 839 евра и била би већа за око 107 евра.
Промена рате код стамбеног кредита од 120.000 евра
Иначе, предлогом Закона о заштити корисника финансијских услуга предвиђено је да се примењује друга одредба по којој се максимална променљива каматна стопа код стамбених кредита дефинише као просечна пондерисана стопа на постојеће стамбене кредите с варијабилном стопом која се увећава за једну четвртину.
Међутим, примена такве одредбе биће померена за три године и ступиће на снагу тек од 1. јануара 2028. године. До тада, како предлаже закон, максимална камата код стамбених кредита с променљивом стопом одговараће просечној пондерисаној стопи увећаној за једну петину. Оваква рачуница на каматне стопе примењиваће се након прелазне одредбе, односно од 1. јануара 2026. до 31. децембра 2027. године.
Према последњем Извештају о инфлацији НБС, обим новоодобрених кредита становништву у трећем тромесечју 2024. износио је 196,5 милијарди динара и био је за 48,6 одсто виши него у истом периоду 2023. године. Томе су допринели, како се наводи, пре свега, готовински кредити, на које се односило 70 одсто нових кредита становништву. “Следећи по заступљености били су стамбени кредити, који су чинили 16 одсто нових кредита становништву и чији је обим повећан за 48 одсто међугодишње.”
Расте дуг за стамбене кредит
Када се ради само о стамбеним кредитима, дуг грађана банкама по том основу износи 688,4 милијарди динара, односно око 5,8 милијарди евра, наводи се у Кредитном извештају за октобар Удружења банака Србије. Износ стамбених кредита је у односу на октобар 2023. у благом порасту, осим за прва два месеца ове године, када је дошло до благог пада.
Кретање дуга грађана по основу стамбених кредита
НБС је у Извештају о инфлацији истакла да је каматна стопа на кредите становништву у евро знаку остала непромењена, на нивоу од 6,1 одсто у септембру, у складу с непромењеном каматном стопом на стамбене кредите (5,1 одсто). Ова стопа ограничена је услед примене одлуке НБС о привременом ограничењу каматних стопа за стамбене кредите која важи до краја 2024.
“Тражња за стамбеним кредитима расте већ треће тромесечје заредом, што се може довести у везу с одлуком НБС о привременом ограничавању каматних стопа на стамбене кредите, као и започетим ублажавањем монетарне политике ЕЦБ, али и растом зарада”, закључили су у НБС.
Каматне стопе у Србији
Генерална секретарка Удружења банака Србије Марина Пападакис истакла је недавно за Блоомберг Адриа ТВ да се Нацртом закона о заштити корисника финансијских услуга који треба да уђе у скупштинску процедуру ограничавају висине каматних стопа за становништво и предузетнике не само у сегменту стамбених кредита већ и других банкарских производа.
“Овим законом се усклађујемо с европском Директивом о потрошачком кредитирању. Та директива предвиђа могућност увођења и таквих мера, односно уводи обавезу за државе чланице да предузму све што је потребно како би се ограничила каматна стопа у смислу да банке не наплаћују прекомерно високе каматне стопе. Предвиђа могућност увођења и административних ограничења, али не уводи и обавезу. Та директива почиње да се примењује на подручју ЕУ 2026. године. Ми ћемо бити први. У међувремену, европска банкарска институција је добила задатак да у трогодишњем периоду од 2026. године анализира пуне ефекте ове мере.”
курир.рс
