Актуелне цене обуке за добијање возачке се у нашој земљи крећу од око 70.000-90.000 динара, али како су цене многих инпута и енерганата, а самим тим и производа и услуга, порасле, и овај сектор вапи за поскупљењем. Многе ауто-школе су сагласне да би требало цену обуке повећати на 130.000 динара, ако кандидати желе квалитетно знање и праксу, сматра струка.
– Подизањем цена спашавамо животе – сматра Младен Рашета, генерални секретар Привредне коморе ауто-школа Србије, а за „Блиц Бизнис“ каже да би у том контексту држава требало да дефинише минималну, али и максималну цену обуке.
Пре неколико година је било потребно издвојити око 58.000 динара за одлазак у ауто-школу, а званична минимална цена коју је држава прописала још 2012. била је 50.000 динара и од тада није мењана. Сада, у 2022. години, цена обуке је порасла за 15.000 до 20.000 динара у просеку, негде и више. То није довољно да се подмире сви трошкови пословања, већ удружења траже да цена порасте и дупло. Наглашавају да је упитно да ли би и то било довољно.
Kомпликованија процедура
Цео процес припреме и полагања возачког испита је раније био много једноставији и јефтинији. Просечна цена је била 300 до 350 евра. Било је основно научити правила, положити тест и извозати часове било по полигону или по граду. Увођењем нових правилника и праћењем модерних трендова, пре свега у Европи, обука у Србији је постала садржајнија. Наиме, будући возачи морају да прођу прво 40 часова теорије, полагање теста, вађење лекарског уверења, затим 40 часова практичне обуке, односно вожње, а пре него што изађу на завршни испит вожње, морају да полажу прву помоћ.
Свака од наведених ставки има своју вредност и ауто-школе је наплаћују посебно. Неке од њих теоријску обуку за Б категорију наплаћују на пример 15.000-16.000 динара, вожња око 50.000-60.000 динара, теоријски испит са таксом у МУП-у 5.000-6.000 динара. Лекарско уверење кошта 2.000 динара, а прва помоћ 3.000.
Ако имате среће и положите из првог пута, практични испит ће вас коштати најмање 5.000 динара, док се сваки наредни излазак плаћа. На неком страницама ауто-школа на интернету се може видети понуда за бројне погодности ако изаберете баш њих у виду бесплатног првог изласка на практични испит, бесплатног лекарског уверења и прву помоћ.
Управо тај моменат нуђења бројних погодности само да би се привукао што већи број кандидата угрожава квалитет самог подучавања основима управљања моторним возилом и безбедности у саобраћају. Дешава се да инструктори гледају да час само извозају и испуне норму, што угрожава квалитет обуке на шта упозорава Младен Рашета.
– Kада је прописана минимална цена обуке, то је била добра одлука државе јер се на тај начин држава бринула о безбедности у саобраћају. Износ од 50.000 динара колико је тада прописано представљао је било дупло више него што је била дотадашња цена. Та такозвана стратегија квалитета је била добра јер су пропали сви они који су били лоши и радили само због профита. Од 2014/2015. је уследило такмичење квалитетом – наглашава Рашета.
Он даље наводи да се ситуација у каснијим годинама доста променила, чему је у највећој мери допринела цена горива и проблем неадекватне обуке је поново постао израженији. Истиче да је безбедност младих важнија од цена:
– Требало би да се минимална цена обуке возача подигне дупло у односу на постојећу и да износи 130.000 динара. Држава би требало да законски дефинише минималну, али и максималну цену. Подизањем цена се спашавају животи – закључује наш саговорник објашњавајући релацију између ових појмова.
Ова цена коју траже ауто-школе за многе представаља значајан издатак из кућног буџета, зато многи прибегавају плаћању на рате, а говори се и о могућности узимања кредита у ове сврхе.
Адекватан кадар је кључан
– Разговор са инструктором је најважнији део процеса јер оно што се каже и објасни остане за цео живот. Kао и професори, ако не умеју да пренесу знање, нико не може ништа научити. Зато су нама потребни квалитетни инструктори да би пренели знање које је неопходно за адекватну обуку и самим тим и безбедну вожњу – каже Рашета.
Многи не знају да се коначна цена обуке возача одређује на основу скоро 40 ставки, а да је водећа свакако цена горива.
– У односу на 2012. годину гориво, односно евродизел, скупље је за 80 динара, на пример. Такође, цена возила се повећала око 40 одсто, а порасли су и трошкови одржавања возила – каже наш саговорник.
Додао је да је и плата радника једна од најважнијих ставки о којој морају да брину управо због квалитета на којем инсистирају. Он се дотакао и проблема састављања питања за испите прилико теоријске обуке кандидата јер би и тиме требало више да се баве људи са искуством у обуци.
Часови кондиције
Неке ауто-школе нуде још и услугу такозваних часова кондиције. У питању су појединачни часови вожње са инструктором. Kако смо проверили у неколико школа на Звездари, Врачару и Вождовцу, један час у трајању од 45 минута кошта у просеку 1.500 динара, а негде иде и преко 1.750 динара.
Часови кондиције су све популарнији нарочито за оне за оне који имају возачку дозволу а нису дуго возили аутомобил. Такође, саобраћај у великим градовима је често озбиљан испит умећа за многе возаче, па они несигурнији, који се нису сусретали са таквом вожњом, на овај начин усавршавају своје способности.
