Ово је српски храм на месту где је погинуо гроф Вронски из Ане Kарењине: Направљен је пре 120 година и сада ће бити реконструисан
Многи заљубљеници у причу о Ани и Вронском долазе да посете цркву Свете Тројице, која је подигнута на месту његове погибије.
Прича о цркви Свете Тројице почиње трагичном смрћу руског пуковника Николаја Николајевича Рајевског, 1876. године у близини Горњег Адровца. Он је као добровољац српске војске погинуо на овом месту борећи се за ослобођење Србије од Османлијске империје.
Живот овог храброг и слободољубивог официра послужио је руском писцу Лаву Толстоју као инспирација за лик грофа Вронског у роману “Ана Kарењина”.
Сматра се да је овај роман, након Библије, дело које је преведено на највише светских језика. Многи заљубљеници у причу о Ани и Вронском долазе да посете цркву Свете Тројице, која је подигнута на месту његове погибије.
Након што су урађени сви планови, предрачуни и пројекти, ускоро ће кренути реконструкција ове цркве у близини Алексинца. Ове године је тачно 120 година од подизања овог храма и у наредних неколико месеци требало би да буду завршени радови на реконструкцији крова, фасаде као и партерно уређење храма.
Предвиђено је да се у порти храма у Горњем Адровцу подигне и музејски комплекс где би била представљена стална поставка о биткама које су обележиле историју нашег краја и о страдању грофа Рајевског и његових сабораца.
Иако је погинуо на месту на коме је данас спомен-црква, војници су пуковника Рајевског сахранили у цркви Свети Роман, која се налази недалеко одатле. Ана Михајловна, Николајева мајка, пренела је синовљеве остатке у Русију, а од њих се опростила Србија и то уз највеће војне почасти.
Церемонији је присуствовао и сам кнез Милан Обреновић. Ипак, кружи легенда да је у Србији остало срце Николаја Рајевског, хероја који је погинуо за слободу братског народа и да се оно и данас налази у манастиру Свети Роман.
– Kада умрем, срце моје оставите у Србији, а тело сахраните у Русију!“– ове речи је, по предању, на самрти изговорио пуковник Николај Рајевски.
И док се о Вронском све зна, о Рајевском и његивом животу се и не говори баш превише. Они који су се мало више бавили истраживањем његовог живота оставили су записе који говоре о томе да Николај Трећи Рајевски потиче из познате руске породице 19. века која је увек инспирисала Толстоја.
Његов деда, Николај Први, херој је Отаџбинског рата, а о његовим подвизима у Бородинској бици Толстој је писао у роману „Рат и мир“. Бака Николаја Трећег, унука је великог научника Ломоносова, а отац пуковника Рајевског био је генерал-потпуковник и борио се против Турака.
Николај Трећи Рајевски је дипломирао математику на Универзитету у Москви и говорио је руски, енглески, немачки, француски и српски језик, а интересовао се за историју словенских народа.
Kада је Николај Рајевски погинуо на брду код Горњег Адровца био је напознат, а онда га је стекао светску славу као Алексеј Вронски који је био љубавник Ане Kарењине у истоименом роману Толстоја.
