Било је дана, има томе деценија, када сам дечје наивно изнова веровао у боље сутра. У боље сутра – ту где сам рођен.
Тадашњи градски оци ангажовали су ме да направим званичну химну града. И направио сам је. Под продуцентском палицом Пацце Милекица песма је са папира емигрирала у звучнике. Негде успут, направљен је и скроман спот. У међувремену, читаво српско небо је постало ћудљиво, а ја сам и песму и спот попут зимнице оставио да одлеже у подруму хард диска, негде на некој затуреној фолдер – полици.
Ових дана, та песма, несуђена званична химна града ми поново добија смисао. Ваљда јер сам се и ја променио, добио дете, па су моје жеље сада молитве да то дете сутра не мора да бежи одавде већ да на крилима наде, правде и слободе остане овде “јер има план”.
По први пут, после толико година, овај спот делим са свима вама.
Посвећено мојим суграђанима.
Мики Радојевић
