Ове године, Глува недеља се обележава 31. марта, и долази као позив на дубље повлачење у молитву, сабраност и духовни мир – јер се налазимо у самој сржи Светог и Великог поста.
Назив „Глува“ потиче из народног веровања и праксе да се у овој седмици не певају песме, не игра, не свира, нити се упуштамо у тешке и бучне послове. Чак се ни стока не тера на пашу, нити се путује, јер се веровало да је ово време када духовна борба постаје најинтензивнија и да се тишина тражи не само споља, већ и у срцу.
Духовни значај недеље
У литургијском смислу, ова недеља има дубоку симболику. Црква нас кроз богослужења и химне подсећа да смо већ прешли више од половине духовног пута и да сада ваља удвостручити труд и постојаност, како бисмо стигли до светлог празника Васкрсења.
„Преполовисмо свети пут поста, и радујмо се сада, јер ускоро долази дан васкрсења“, поручују стихире ове недеље. Глувна недеља уједно је посвећена Светој Марији Египћанки, узору покајања и тихе, али силне вере. Њено име се помиње и у Великом канону Светог Андреја Критског, који се по традицији у потпуности чита током ове седмице.
Шта се не ради у Глувој недељи?
У српској народној традицији, Глува недеља носи дозу страхопоштовања. Веровало се да тада:
– Не треба започињати никакве тешке послове, нарочито не зидање, сечу дрвећа, нити било какав тежак физички рад.
– Не иде се на пут, јер се верује да путовања тада могу донети несрећу.
– Не свира се, не пева и не игра, како би се сачувала тишина тела и духа.
Неки ову недељу зову и „сташће“ Марије Египћанке, јер се уз њен лик и подвиг верни подсећају колико су моћни пост, молитва и истинско покајање.
У времену које непрестано бруји, Глувна недеља нас враћа себи – тишини душе, тишини речи, тишини покрета. То је недеља када нас Црква нежно али одлучно подсећа: приближава се Васкрс, зато очистимо срце тишином, како би га благодат могла испунити.
У овој недељи се не раде велики послови, не одлази на пут, не гони стока на пашу, не гради ништа. Каже се да се не свира, не игра и не пева, па назив Глува и одатле долази.
