Антибиотици су лекови који се користе за лечење инфекција изазваних бактеријама, али њихова ефикасност зависи од правилне употребе. Та исправна употреба почиње већ у ординацији, кроз разговор са лекаром, клинички преглед, препознавање симптома и постављање адекватне дијагнозе.
Лекари антибиотике прописују тек након што добију резултате анализа узорака послатих у микробиолошку лабораторију. Тамо се врши изолација бактерије и испитује њена осетљивост на различите антибиотике. На основу добијеног антибиограма, прописује се најефикаснија терапија.
Пацијент је у обавези да лек користи у прописаној дози, у одређеним интервалима и у тачно одређеном трајању. Свако самовољно скраћивање терапије, смањење дозе или промена распореда узимања лека представља грешку која може довести до неуспешног лечења и стварања антибиотске резистенције.
Важно је нагласити да антибиотици нису ефикасни против вирусних инфекција, осим у случајевима када се развије секундарна бактеријска инфекција. Зато је неопходна добра комуникација са лекаром, који ће проценити потребу за антибиотицима.
У појединим случајевима, када је неопходно хитно деловање, терапија се укључује пре пристизања резултата из лабораторије. Након што налаз стигне, лекар може кориговати терапију и заменити антибиотик ефикаснијим.
Антибиотици се не смеју куповати без лекарског рецепта. Само лекар може да утврди који антибиотик је потребан и на који начин се узима. Неправилна употреба антибиотика може довести до појаве резистентних сојева бактерија, што представља велики изазов за јавно здравље.
Анкета открива навике пацијената у вези са антибиотицима
Према анкети Градског завода за јавно здравље, у којој је учествовао 321 испитаник, више од половине је користило антибиотике током претходне године. Добра вест је да је чак 82,3% испитаника добило антибиотике искључиво на рецепт. Међутим, забрињава податак да је значајан број њих узимао антибиотике и у ситуацијама у којима то није било оправдано, као што су обична прехлада или чак главобоља.
Само половина испитаника је пре или током терапије урадила неки од дијагностичких тестова – крвну слику, анализу урина или микробиолошки брис.
Пандемија COVID-19 додатно је утицала на неправилну и учесталу употребу антибиотика, а испитаници који су имали COVID-19 инфекцију користили су антибиотике значајно чешће од осталих.
Две трећине испитаника наводи да у претходној години нису добили ниједан савет да антибиотике не треба користити без стварне потребе. Ово указује на потребу да лекари чешће и јасније едукују пацијенте о ризицима самосталне употребе антибиотика.
Пробиотици као важна подршка током антибиотске терапије
Током терапије антибиотицима долази до нарушавања природне, сапрофитне бактеријске флоре која живи у симбиози са домаћином. Најчешће је реч о флори у цревима, чији поремећај може довести до развоја патогених бактерија, резистентних на примењени антибиотик.
Да би се овај ризик смањио, све је чешћа препорука лекара да се уз антибиотике истовремено користе пробиотици – корисне бактеријске културе, најчешће рода Bifidobacterium и Lactobacillus. Они помажу у очувању и обнови здраве цревне флоре, чиме се смањује ризик од појаве нежељених ефеката терапије.
Сваки пацијент који започиње терапију антибиотицима требало би да се посаветује са својим лекаром о примени пробиотика, као значајног савезника у очувању здравља током лечења.
