„Имали смо среће да није био фронтални мраз, већ да је у претходном периоду прострујала хладна ваздушна маса која је направила одређене штете, а оне су зависиле од експозиције терена где су позиционирани виногради, од надморске висине и свакако од дужине трајања тог хладног таласа“, рекао је Матијашевић.
Он је подсетио да су ниске температуре у претходном периоду биле од минус два, три до чак минус пет или шест степени целзијуса и да од тога зависе и штете које су претрпели поједини засади винограда.
„Свакако и виногради који су са процентуално мањим оштећењем такође ће у тим деловима засада остати без приноса, јер је мраз оштетио све, а не само младе ластаре који су веома осетљиви у тој фази јер су пуни течности и воде тако да и ниже температуре од минус пет колико је било, могу да на њима проузрокују одређене штете“, рекао је професор.
Он је објаснио и да су штете на виновој лози претежно у виду измрзавања ластара и цвасти.
„Оно што је важно напоменути је да не постоји разлика у отпорности сорти винове лозе у овом периоду. Значи на позне пролећне мразеве све сорте су подједнако осетљиве. Одређене разлике постоје када су ниске зимске температуре у питању, али су све сорте подложне оштећењима од позних пролећних мразева“, нагласио је Матијашевић.
Професор је саветовао виноградаре да након појаве оштећења од ниских температура, што пре ураде резидбу и да прекрате оштећене ластаре до дела који је здрав и који није оштећен, како би се, како је објаснио иницирала брза појава „заперака“ који ће преузети улогу главних ластара.
На тај начин, како је нагласио обезбеђује се адекватна лисна маса која ће обезбедити даљи живот биљке и њену припрему за зимско мировање.
Матијашевић је додао и да временске прилике у претходном периоду, односно ниске температуре, осим на мањи род грожђа неће се одразити на његов квалитет.
„На квалитет грожђа ове ниске температуре се не могу одразити. Ако су цвасти неоштећене, принос ће се свакако јавити, као и одређени квалитет грожђа који зависи од метеоролошких услова који ће владати у наредном периоду, значи у остатку вегетације“, нагласио је он.
Према проценама професора, Шумадија је региони који ће претрпети највише штете у смислу мањег рода грожђа у овој години, али последице ће осетити и регион Источне, али у мањој мери и поједини делови Централне и Јужне Србије.
Говорећи о просечним приносима који се могу очекивати у виноградарству у овој години, Матијашевић је објаснио да приноси код винских сорти варирају од сорте и од тежње произвођача који квалитет вина желе да добије.
„За производњу квалитетних вина приноси обично варирају од неких 6,5 до девет тона по хектару. За вина нешто ниже квалитета, приноси иду до 11 до 12 тона по хектару“, рекао је професор и навео да су код интернационалних сорти које су код нас најзаступљеније приноси између седам, девет и 10 тона по хектару.
