Veoma je teško ispratiti zrak svetlosti u obasjaju tmine, nije lako
pronaći reči koje bi otopile led nahvatan na uglovima usana koje se
odavno ne miču, dok bešćutni krik i doza sete na umornim očima samo
ruše odavno izumrle vizije. Kada prestanu snovi, budućnost utišava
svoje puteve do konačnog istrebljenja sopstvenih misli u mračnim
odajama čistilišta duše. Povratak korenima je nemoguć bez
emocionalnog sazrevanja stvarnosti, a građenjenje mostova u
opustošenim srcima nije ništa drugo do uzaludan gubitak sebe samog
dok se ocrtavamo u nekakvim jednostavnim klišeima upotpunjavanja
dokolice.
13. jula navršava se tačno 40 godina od Live Aid (Pomoć uživo)
dobrotvornog koncerta radi prikupljanja sredstava za pomoć gladnima
u Africi, tačnije u nesrećnoj Etiopiji. Koncert je organizovan u Evropi,
odnosno u Engleskoj, na čuvenom stadionu Vembli i u Americi, na
stadionu Džon F. Kenedi u Filadelfiji. Mora se istaknuti i činjenica da su
istoga dana održani slični koncerti i u drugim delovima sveta, poput
Kanade, Japana, Australije, Austrije, SSSR-a, SR Nemačke i, jako bitno u
odrednici da je i ovaj naš deo sveta odavno deo nekakve svetske, u
najmanju ruku muzičke, celine, odnosno Jugoslavija je toga 13. jula bila
deo ujedinjene svetske zajednice.
Spektakl, a kako ga sa ove vremenske distance i nazvati,
organizovali su Bob Gedolf za Evropu i Midž Jur za Ameriku. No, godinu-
dve dana ranije svojim izveštajima za BBC, novinar Majkl Burk
izveštavao je o nacionalnoj tragediji u Etiopiji, te potaknuo Bob Gedolfa
na pokušaj da se bar na trenutak i ona bića u dalekim sušnim predelima
naše planete, osete kao ljudska bića. Televizijski kanali su procenili da je
taj dogadjaj, na ovaj ili onaj način, propratilo preko trećine tadašnjeg
čovečanstva. Jesu muzičari, tadašnji atraktivni bendovi, bili ti koji su
privukli publiku na stadione, no mislim da je i svest kod običnih ljudi bila
pre 40 godina mnogo drugačija no sada. Bilo je nekog zrnca više
zajedništva među nepoznatim, dalekim i različitim ljudima.
Nije bilo lako organizovati satelitski tv prenos između Evrope i
Amerike, ali sve što je tehnički bilo tada dostupno stavljeno je u pogon.
Spisak bendova koji su taj dan, odnosno veče, obogatili svojim
prisustvom je i dan danas impozantan i vredan pažnje. Recimo, Fil
Kolins je nastupio prvo na Vembliju, a zatim je avionom, vešto
iskoristivši vremensku razliku, stigao da svoj muzički doprinos pruži i u
Filadelfiji, odnosno nastupio je na oba koncerta. Vrlo zanimljivo gledište
o samim nastupima, a bilo je i tehničkih problema, imao je Bob Gedolf
koji je tvrdio da nije bitno kako bendovi i i zvođači zvuče, bitno je samo
da se pojave, odnosno da budu deo te šarolike zajednice. I bili su, svako
na svoj način u tih nekoliko otpevanih numera.
Ne mogu a da ne izdvojim grupu KVIN (Queen) i Fredija
Merkjurija, te njihov dvadesetjednominutni nastup (svi izveštači se
hvataju, ne znam zašto, baš za ovaj jedan minut preko dvadeset) i
njihovo izvođenje šest numera, počevši od skraćene verzije Boemske
rapsodije do završne numere Mi smo šampioni. U njihovoj završnoj
numeri ceo stadion je bio kao jedan, retko viđenje zajedništva i horskog
pevanja. Pomenuti nastup je kasnije okarakterisan kao najbolji rok
nastup u istoriji navedene muzike.
Na Vembliju su nastupili, pored Kvina, Dejvid Bouvi, Status Kvo,
Bumtaun Rest, Adam Ant, Sting, Šade, Brajan Feri, Altravoks, Spandau
Balet, Fil Kolins i drugi, dok su u Filaldelfiji užitak publici na stadionu
Džon F. Kenedi priuštili, Džoana Baez, Santana, Simpl Mainds, Madona,
Nil Jang, Erik Klepton, Led Cepelin (prvi put su nastupili od smrti
bubnjara Džona Bonama 1980. godine ), Mik Džeger, Tina Tarner, Bob
Dilan, Blek Sabat i drugi. Od ukupne liste izvođača, ne možete a da se
ne naježite i teško je shvatljivo da je, manje više jedan čovek, Bob
Gedolf, uspeo da ujedini toliku listu poznatih muzičkih umetnika i
bendova.
Uvek ima ono pitanje "Šta je bilo posle?". Procenjeno je da je toga
dana, na različite načine, prikupljeno oko 150 miliona tadašnjih funti
(sad je to negde, pretvoreno u dolare, oko 485 miliona dolara). Da li su
sva prikupljena sredstva završila na pravoj adresi, ni dan danas se ne
može sa sigurnošću utvrditi, ali da je svaka pomoć gladnima u Etiopiji
bila neophodna, stoji i posle pune četiri decenije ne pomera se.
U međuvremenu, nagledali smo se i naslušali svega i svačega, od
nanove gladi, građanskih ratova i nemira gde god da se ova naša
planeta okreće. Sve je to praćeno i redovnim katakliizmičkim prirodnim
nepogodama. Teško je reći da i iza njih, kako svojim činjenjem, tako i ne
preduzimanjem ničega u sprečavanju prirodnih kolapsa, stoji, ko opet,
do čovek, obavezno sa malim "č". I tako u krug… Dokle god se Zemlja
vrti. Možda će i njoj jednom biti dosta nas ovakvih kakvi smo, pa će
sama stati. A mi ćemo se, kao i uvek, čuditi i krivca tražiti u nekom
drugom, trećem i tako dalje, i tako dalje…
Miodrag Marković
