На данашњи дан виноградари орезују лозу и вином заливају чокоте, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу после дугог зимског периода
Српска православна црква и верници данас прослављају Светог Трифуна.
Легенда каже да је још као дете имао исцелитељске моћи, а његова породица била је веома побожна, иако сиромашна.
Према хришћанском учењу, брачна љубав је благословена од Бога, а брачни завет нераскидив, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и Свети Трифун.
Исцелитељске моћи
Овај Светац живео је за време владавине цара Гордијана ИИИ који је имао ћерку која је боловала од тада непознате душевне болести. Узалуд су лекари покушавали да је спасу, међутим, никако им није полазило за руком,
Једног дана, према предању, из ње је проговорио зли дух који је рекао да њега може да отера само Трифун.
Цар је тада наредио да се у двор доведу сви мушкарци у царству који се тако зову. Тада је дошао и Трифун који је успео да излечи ћерку цара, због чега је био богато награђен.
Ипак, он је наставио да живи скромно, у молитви, а своје дарове поделио је сиромашнима.
Имао је само 18 година када је умро мученичком смрћу. Нови владар, Децијан Трајан, захтевао је од њега да се одрекне Христа, што је Трифун одбио. Због тога је везан за коња, након чега су га војници босоногог вукли преко трња и камења. Међутим, он је издржао сва мучења, и на крају је цар наредио да га посеку мачем.
Житија и хришћанско страдање светитеља нашли су место у “Охридском прологу” владике Николаја Велимировића. Владика Николај говори о скромности и исцелитељској моћи светитеља Трифуна, који је у детињству чувао гуске и једини могао помоћи лудој кћери цара Гордија.
Сахрањен је скромно у селу Кампсади у Фригији, где је и рођен.
Заштитник виноградара и угоститеља
У србији је култ Светог Трифуна веома развијен, а посебнога славе виноградари, али се сматра и заштитником угоститеља.
На данашњи дан виноградари орезују лозу и вином заливају чокоте, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу после дугог зимског периода.
Свети Трифун прославља се и као крсна слава. Срби му се моле да заштити поља од поплава, града и разних временских непогода.
Народна веровања
Према народном веровању, уколико на дан Светог Трифуна падне снег или киша, година ће бити родна, а ако је ведро, биће сушна и неплодна.
Верује се, такође, да после овог дана зима полако почиње да попушта – то Свети Трифун на свој празник пободе у земљу угарак и снег почне да се топи.
Овај дан сматра се у народу почетком пролећа:буди се природа и најузвишеније осећање код људи, љубав.
Виноградари кажу да “ваља” да се на данашњи празник пореже барем један чокот винове лозе и залије вином – да година буде родна, а од јесени вино слатко. Због овог обичаја, у источној Србији Светог Трифуна зову и Орезач или Заризој.
Према веровању, Свети Трифун је чувар биља и штити га разних штеточина. Обично се њему моле да сачува њиве и винограде од скакаваца, гусеница и других инсеката
24седам.рс
