Поједини послодавци се довијају па својим запосленима нуде један дан више уместо дупле дневнице, док други чак ни толико. Важно је знати – у оба случаја, крше Закон о раду.
Да подвучемо, у Закону о раду, члан 108 стоји да ,,запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду“. Једном засвагда, Закон се не може тумачити произвољно, па тако реч „има право“ не значи да послодавац може да га ускрати својим запосленима.
– То је апсолутно право које се не може заобићи и неисплаћивање је кршење закона. У здравственом сектору се дешава да запослени добијају слободан дан, на име прековременог рада и рада на државни празник, али и то у складу са законом о здравственој заштити и њиховим колективним уговорима – појашњава за Телеграф Бизнис адвокатица Соња Пекић.
Према Закону о раду за рад на дан празника који је нерадни дан, запослени има право на увећану зараду од најмање 110 одсто од основице.
– То значи да запослени имају право на и више од дупле зараде за уобичајен рад, тј. „дневнице“ (10% преко дупле основне зараде) – додаје Пекић.
Неисплаћивање увећања је кршење закона
Ове године је специфична ситуација, па су тако Првомајски и Ускршњи празници спојени. То значи да ако радите следеће дане, имате право на увећану зараду:
– 1. и 2. мај, Празник рада
– 3, 4, 5 и 6. мај Ускршњи празници
Занимало нас је да ли послодавац може да вас услови и за време празника исплати само две увећане зараде, иако ћете радити више од два дана који се празнују нерадно.
– Нема лимита за исплаћивање ових увећања, без обзира што су дани спојени. Они се свакако не преклапају, па са правне стране није упитно. И да је Васкрс пао 15.04. исти број дана увећања зараде би био као и што је овако – поручују из адвокатске канцеларије Пекић.
– Генерално у примени члана 108 Закона о раду (који прописује сва ова увећања) нема пуно изговора. Или се исплаћује, или у случају да се не исплаћује, обично су то кршења закона у нади да запослени неће тужити у страху да се не замери послодавцу. Код прековременог рада и ноћног рада је запосленом тешко да докаже колико је радио и да је уопште радио, јер се често неке радне листе и не воде и не постоји евиденција. Кад су државни празници у питању ту нема пуно „довијања“ – додаје адвокатица Пекић.
Такође, запослени према Закону има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду и за:
– За рад ноћу, ако такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде – најмање 26% од основице;
– За прековремени рад – најмање 26% од основице;
– По основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу код послодавца (у даљем тексту: минули рад) – најмање 0,4% од основице.
Ако су се истовремено стекли услови по више основа утврђених у ставу 1. овог члана, проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.
Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена у складу са законом, општим актом и уговором о раду.
Колико имамо још нерадних дана до краја године?
Иако је ова година била пуна празника који падају на радни дан, до краја године остаје нам само још један који ће се празновати нерадно.
У питању је Дан примирја у Првом светском рату који се обележава 11. новембра и ове године пада у понедељак.
(Telegraf.rs)
