Мошти Светог Саве су пренете из Трнова у манастир Милешеву. Kраљ Владислав је под иницијативом архиепископа Арсенија И Сремца пренео мошти Светог Саве из Трнова уманастир Милешеву.
Говорио је да је велика жал како њега, тако и народа који је задужио својим доброчинствима, црквама и манастирима које је подигао и оставио. Не иде да његове мошти остану у туђој земљи ван његове цркве и отаџбине.
Владислав се веома обрадовао овом предлогу, и одмах послао изасланика са писмом свом тасту, цару Асену у Бугарску. Међутим цар није желео да преда свете мошти већ је образложио да би тај захтев имао смисла уколико се они не би праведно и достојно односили према светитељу, овако га не жели предати Србији.
Kраљ му је поново послао писмо, али овог пута је Асен сазвао своје патријархе и виђеније људе, како би донео одлуку. Но, ипак, одговор је гласио да не жели да преда свеца, јер је он ту изабрао да почива и да тако треба да остане.
Видевши краљ да не може никако да се договори са својим тастом, решио је да га посети лично. Пре него што је стигао у царске дворе, прво је птишао на гроб светог Саве где му се молио и плакао. Потом је отишао на цареву гозбу, где је био дочекан како доликује.
Те ноћи у сну се цару Асену, јавио анђео божји у виду Саве, и рекао му да допусти краљу Владиславу да пренесе његово свето тело у Србију. Тако је и било. Kраљ сав срећан крену са моштима свога стрица у отаџбину, у манастир Милешева, чија је задужбина краља Владислава.
После неког времена, једном побожном преподобном старцу у Манастиру Милешеви јави се у сну Свети Сава говорећи, да његове свете мошти изваде из гроба и положе их испред гроба у цркви. То су урадили. Подигли су из гроба пресвето тело његово читаво и нетрулежно и миомирисно, и ставили га напред у цркви, свима на виђење, поклоњење и исцељење.
Од светих моштију догодила су се многа чудесна исцељења, као што о томе опширно говоре животописци Теодосије и Доментијан.
10 мудрости Светог Саве:
1. Нека се повинује новодошавши ономе који је пре дошао, неписмени писменоме, неуки образованоме и млађи старијем.
2. Бољи је дан који чини вољу Господњу, него множина безбожника.
3. Немојмо, о чеда и браћо, никада да поштујемо оно што шкоди, а да обилазимо оно што нас спашава.
4. Нека се не унесе ова зла и проклета реч: Моје и Твоје, Веће и Мање.
5. Нећемо никога са врата наших празна да отпуштамо.
6. На свим својим путевима знајте да прави буду путеви ваши и ноге ваше неће се спотицати.
7. Пресецимо и избор воље, као што код многих искорењујемо неситост и учимо вас да малим и потребним будете задовољни…
8. Будите и молите се, да не паднете у напаст; јер дух је бодар, а тело немоћно.
9. У кротости примите ову реч која може спасти душе ваше. Будите творци речи, а не само читаоци, помишљајући у себи да који слуша речи и не чини што је заповеђено њима, такав је сличан човеку који гледа лице своје у зрцалу: јер позна се, и отиде, и одмах заборави какав је био.
10. „Почујте ме браћо, последњи и први:
по језику, вери, ми смо једне крви.
Ми смо браћа, знајте, сестра нам је слога,
Јер смо ђеца Христа једног истог Бога.
Ријеч „братство“ лако је изрећи,
Ал кад се изгуби, тешко га је стећи;
Чувајте га као ваша ока оба
То вам је аманет са Христовог гроба“.
