Први потпредседник Владе Републике Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић затражио је данас од Националног просветног савета (НПС) да поново испита и да стручно мишљење о делу Програма наставе и учења биологије за осми разред основне школе.
Мишљење је затражено на део програма који се односи на разноврсност биолошке основе пола и полних карактеристика, примарних и секундарних, које укључују понашање и индивидуални осећај припадности неком од родова.
Ружић је објаснио да је због полемике која је у протеклих неколико дана присутна у јавности, а односи се на садржаје уџбеника биологије за осми разред, захтевао да се Савет поново изјасни и стручно оцени да ли је такав програм у складу са научним теоријама које прихватају и по којима раде биолошки факултети, да ли се и кроз њих одражава национални интерес, и пре свега да ли је то у најбољем интересу по образовање наше деце.
Он је додао да управо струка мора да се пита због комплексности процеса и важности да дамо највећи квалитет образовања нашим ученицима.
У потпуности разумем и подржавам да је потребно и да учимо децу о толеранцији и међусобном поштовању, разумевању различитости и прихватању истих, али на бази признатих научних теорија и у складу са политикама државе у којој живимо, подвукао је Ружић.
Основци који похађају осми разред на часу биологије сазнаће да сами могу да одреде ког су рода, односно, да то што су рођени као дечак или девојчица и не мора да буде тако.
У неколико уџбеника који се користе у основним школама у Србији појавила се лекција о полном и родном идентитету.- На одређивање биолошког пола човека (женски или мушки пол) утичу бројни елементи: наследне особине (XX или XY хромозоми), полни органи (мушки и женски) и хормонални статус (женски и/или мушки полни хормони). С друге стране, родну припадност, (жена или мушкарац) одређују, осим набројаног, и психичко стање (како се особа лично осећа) и социјални фактори (друштвена очекивања). Kод највећег броја особа биолошки пол и родна припадност су исти ( на пример, женски пол = жена, мушки пол = мушкарац).
Међутим, морамо имати на уму да сваки од тих елемената полности може да одступа од онога што се традиционално очекује да јесу обележја јеног пола. Тако, на пример, постоје особе чији биолошки пол и родна равноправност нису подударни (на пример, особа женског пола осећа се као мушкарац). Због тога је важно да разумемо те чињенице и будемо толерантни према различитостима, да уважавамо специфичност других људи и њихов избор сопствене полности, тј. сексуалности. – пише у једном уџбенику.
У следећем уџбенику скреће се пажња на дискриминацију особа код којих се полни и родни идентитет не подударају.
– Подударност родног и полног идентитета се намеће од рођења, избором одеће или фризуре. „Женске“ и „мушке“ играчке су увод у оно што се од деце очекује када постану одрасли људи. Оваква подела на искључиво два предвиђена рода доводи до дискриминације међу половима или дискриминације особа код којих се полни и родни идентитет не подударају. – наводи се у уџбенику.