Србија добија нови закон о производима од грожђа

ДРУШТВО

Autor: Паланка данас

Link kopiran u privremenu memoriju!

НОВИ закон о вину и другим производима од грожђа, чији је нацрт на јавној расправи, треба да донесе већу заштиту произвођача и даљи развој српског винарства, тврде надлежни.

Према подацима ПКС-а, просечна производња вина у Србији је око 30 милиона литара годишње. Током 2025. године извоз вина био је вредан 22,6 милиона евра, а увоз 47,7 милиона.

Посматрано по земљама, прошле године је највећа количина вина увезена из Северне Македоније, затим Француске, Италије и Шпаније, а највећа количина вина извезена је у Русију, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Кину и Аустрију.

22,6 милиона евра извоз, а увоз 47,7 милиона
Разматрајући перспективу домаћег винарства на светском тржишту, стручњаци у овој области сагласни су да Србија има конкурентност када је у питању квалитет вина, али је количина проблем, пише Дневник.

– Развој српског виноградарства и винарства је од великог значаја не само за овај сектор већ и за укупан развој пољопривреде и сеоских подручја Србије – истакао је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић.

– Србија је земља вина. Виноградарство и винарство вековима су део српског идентитета, културе и традиције, а данас добијају нову енергију кроз све већи број младих људи који улазе у овај посао, отварају нове винарије и омогућавају све већу препознатљивост српских вина на домаћем и страном тржишту.

Према Гламочићевим речима, то најбоље показују бројке. Пре десет година имали смо 289 регистрованих винарија, а данас их је 529.

– То је јасан знак да овај сектор расте, да има потенцијал и да људи верују у будућност српског вина – поручио је министар и нагласио значај развоја производње вина са ознаком географског порекла, јер то доприноси очувању идентитета домаћих виногорја, аутохтоних сорти и традиције, али и већој препознатљивости Србије на међународном тржишту.

529 винарија, пре 10 година било 289
Навео је и да је у претходним годинама успостављен Виноградарски и Винарски регистар, уређена је рејонизација виноградарских подручја и унапређен систем географског порекла по моделу из Европске уније, што све представља темељ на којем се данас гради даљи развој.

– Време доноси нове изазове и зато је потребно да модернизујемо законски оквир, а нови закон управо настоји да створи јаснији, праведнији и модернији систем, усклађен са европским прописима и стандардима, али пре свега прилагођен потребама наших људи на терену – рекао је министар.

Према његовим речима, кључни циљ је додатна заштита домаћих произвођача грожђа и вина, унапређење њиховог положаја и повећање површина под виновом лозом у Србији, због чега је новим законом предвиђено да се производња вина у Србији заснива на домаћем грожђу произведеном у нашој земљи, са остављеним периодом за прилагођавање до августа 2028. године.

Гламочић је представио и друга кључна решења новог закона, која обухватају поједностављење процедура за манастире, школе, факултете и друге институције које традиционално производе вино, омогућавање физичким лицима да, под јасно прописаним условима, легално производе и продају вино, укидање појединих непотребних техничких и кадровских услова ради лакшег пословања произвођача и јачање механизама контроле, следљивости и заштите квалитета и порекла вина.

Аутохтоне сорте су кључне
Директор Савеза винара и виноградара Србије Стеван Рајта нагласио је да је Србија већ направила велике кораке у развоју винског сектора. Рекао је да су домаћа вина и аутохтоне сорте све препознатљивији у свету и додао да то не би било могуће без снажне подршке државе овом сектору, те да ће нови закон додатно унапредити услове за рад произвођача и допринети даљем развоју српског винарства.

Гламочић је указао да држава већ годинама снажно подржава овај сектор, кроз различите програме подстицаја, а ове године поново уводи и поједине мере подршке које претходних година нису биле доступне, као што су подстицаји за подизање вишегодишњих засада винове лозе и подстицаји за изградњу и опремање винарија. Јавна расправа о новом закону траје до 6. јуна.

(24седам)

Tagovi

Autor: Паланка данас