Нацрт закона о изменама и допунама Закона о становању и одржавању зграда на јавној је расправи од 11. септембра до 3. октобра.
Управника стамбене заједнице бирају, као и до сада – чланови скупштине стамбене заједнице, а то су власници станова у згради.
Његов мандат и даље траје четири године, ако одлуком о избору није одређено краће време, а по истеку времена на које је изабран може бити поново биран.
Новим законом допуњује се постојећи члан 49, којим се прописује да за управника стамбене заједнице може бити биран и члан породичног домаћинства којег власник стана овласти за учешће у раду и одлучивање стамбене заједнице као и члан породичног домаћинтва преминулог власника када није спроведена оставинска расправа.
„Ова допуна је била неопходна пошто су то честе животне ситуације, а сама допуна доприности циљу закона да унапреди ефикасност управљања и одржавања у стамбеним зградама“, наводи се у образложењу нацрта закона.
Садашњи закон предвиђа да, ако скупштина стамбене заједнице не изабере новог управника у року од 30 дана од дана када је стамбена заједница остала без управника, из било ког разлога, сваки власник стана има право да захтева покретање поступка пред надлежним органом јединице локалне самоуправе за именовање професионалног управника.
Управљање се не поверава професионалном управнику
Међутим, по новом закону, управљање не може да се повери професионалном управнику, већ – „организатору професионалног управљања“.
„Разлог ове измене је чињеница да се посао професионалног управљања може поверити искључиво уговором организатору професионалног управника, а не професионалном управнику као физичком лицу“, стоји у образложењу нацрта.
Пословима професионалног управљања, по новом, могу да се баве само предузећа или предузетници. То су организатори професионалног управљања, који ће ангажовати особе које испуњавају услове за професионалног управника.
„Организатор професионалног управљања има право да се бави пословима професионалног управљања ако има најмање једно лице у радном односу на неодређено време са пуним радним временом које испуњава услове за обављање послова професионалног управљања у складу са овим законом и ако је уписан у регистар организатора професионалног управљања који води Привредна комора Србије“, стоји у нацрту закона.
Шире надлежности
Нови закон доноси и промену у области надлежности организатора професионалог управљања.
„Пре свега је уочена немогућност спровођења и неусаглашеност са Законом о раду одредбе којом су прописане обавезе професионалног управника да прима пријаве кварова у периоду од 00-24 часа, што би то значило да једно лице ради 24 часа, а што физички није могуће. Ова одредба коју су грађани често злоупотребљавали позивајући професионалне управнике после радног времена за проблеме који нису хитни, нарочито је проблематична у случају професионалног управника који обавља посао самостално као предузетник. С друге стране, пријем кварова који захтевају хитну интервенцију је неопходно обезбедити, а што је могуће учинити организовањем пријема преко кол центра или на неки други начин, а што у првом реду представља обавезу организатора професионалног управљања“, наводи се у образложењу закона.
Уједно се, како се истиче, мења и формулисање обавезе која се односи на хитне интервенције, јер професионални управник не може да обезбеди извршење ових радова, већ да организује њихово извршење.
Биће „највише три понуде“, а не „најмање три“
„Мења се и одредба којом је било утврђено да професионални управник предлаже висину накнаде за радове одржавања на основу најмање три понуде, а што суштински није његов једини задатак у вези са радовима одржавања, нити је неопходно увек набављати три понуде за мање радове који нису хитне интервенције, а за неке радове није ни могуће обезбедити три понуде на тржишту. Поред тога што приликом избора различитих понуда за изврђење потребних радова професионални управник мора да води рачуна о бројним аспектима понуде, који поред цене обухватају квалитет понуде и референце извођача радова, рокове извршења, начин плаћања, гарантне рокове и друге услове уговора, много је важније да све ове аспекте понуде образложи члановима скупштине стамбене заједнице, који одлучују о прихватању понуда“, стоји у образложењу министарства.
Тако ће, по новом, професионални управник прикупљати „највише три понуде за потребе инвестиционог одржавања, односно одржавања чији је трошак већи од 20 одсто укупног износа планираних минималних годишњих накнада за одржавање заједничких делова зграде“.
Овај члан је допуњен и одредбом којом се омогућава да професионални управници имају овлашћења да извршавају основне обавезе и принудној управи када скупштина стамбене заједнице не функционише због неодговорности или конфликата између власника станова.
Шта кажу у министарству
Предложеним изменама Закона о становању прецизира се да је стамбена заједница недобитна организација али да може да остварује приходе издавањем заједничких делова зграде на тржишту и да се тај приход користи за потребе одржавања зграде.
Предвиђено је постојање ”заједница улаза” у зградама које имају више физички раздвијених целина а регулише се додатна сагласност стамбене заједнице за постављање инсталација које емитују зрачења.
Изменама закона предлаже да се додају нових информације у Регистар стамбених заједница као што су ”програм одржавања” и ”извештај о осигурању” и то су јавно доступни подаци како би се олакшао инспекцијски надзор у смислу омогућавања контроле битних информација о одржавању зграде без физичког надзора односно електронским путем, најавио је ресорни министар Горан Весић уочи почетка јавна расправе.
”Уводи се обавезно осигурање од штете трећим лицима кроз закључивања уговора о осигурању од штете трећим лицима на заједничким деловима зграде за зграде са пет и више станова. Тако ће убудуће у случају пада дела фасаде физичко или правно лице које је оштећено моћи да наплати штету”, нагласио је Весић.
