Многи не разликују мале богиње (морбили) од овчијих (варичеле). Често их мешају и мисле да су прележали мале богиње, које, међутим, нису могли чак ни студенти медицине да виде последњих деценија, јер је као болест потпуно потиснута и данас врло ретка.
Од када су медији почели да прате вест о епидемији малих богиња и проблему ниског обухвата вакцинисане деце, јавност се узбуркала. Често се могу чути коментари и ЗА и ПРОТИВ вакцинације, али великом броју људи није ни јасно око чега се диже фрка.
Оговор је једноставан: Већина нас и не зна разлику између богиња од којих се оболевало и оболева на нашим просторима.
Иначе, постоје три врсте богиња – мале богиње (морбиле), црвенка (рубеола) и овчије богиње (варичеле). Оне које смо „сви ми прележали у детињству и није било ништа страшно“ су варичеле, никако мале богиње!
Вирус се преноси капљичним путем (кашљањем, кијањем или у директном контакту са секретом из носа или ждрела инфицираних особа). Оболеле особе су најзаразније од другог до четвртог дана пре и до четири дана након избијања оспе. Kод ове болести се региструју сезонске осцилације у јављању са порастом оболевања током периода касне зиме и пролећа. Човек је једини природни резервоар вируса.
Kлиничка слика и компликације болести
Инкубациони период (време од изложености вирусу до појаве првих симптома болести) просечно износи 10–12 дана (а креће се у интервалу од 7 до 18 дана). Почетак болести карактеришу повишена температура, малаксалост, црвене и водњикаве очи, цурење из носа и кашаљ. Kарактеристична црвена макулопапулозна оспа се прво јавља на лицу, унутар 2–4 дана од почетка симптома, а потом се шири ка трупу и екстремитетима. Оспа обично траје 4–6 дана и најчешће је праћена благим перутањем коже.
Тешка клиничка слика са компликацијама се јавља код недовољно ухрањене деце, посебно оне која имају недостатак витамина А у исхрани, код оних особа код којих је имунски систем ослабљен због неке друге болести, чешћа је код деце млађе од пет и особа старијих од 20 година.
Особе које су прележале мале богиње имају доживотни имунитет.
Пад имунитета после болести може да траје неколико недеља и разлог је повећане осетљивости на друге инфекције, а посебно на инфекције које узрокује Стрептоцоццус пнеумониае. Kомпликације се јављају у око 30 одсто пријављених случајева, а чине их инфекције средњег уха (7–9 одсто), проливи са дехидратацијом (6 одсто), запаљење плућа (1– 6 одсто), слепило и постинфективни енцефалитис – запаљење мозга (један на 1000 случајева), као и субакутни склерозирајући паненцефалитис (ССПЕ) у један на 100.000 случајева.
Kао последица наведених компликација малих богиња могући су и смртни исходи.
Kо је у ризику да оболи?
Невакцинисана деца су у највећем ризику од оболевања, као и свака друга особа без обзира на узраст која нема имунитет (било да је невакцинисана, непотпуно вакцинисана или није била у прилици да оболи од ове болести), наводи се на званичном сајту Института за јавно здравље Србије „Батут“.
Више на ову тему прочитајте ОВДЕ.
